Staniša Stojiljković

Prof.dr Staniša Stojiljković je šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu. Član je Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika. Sertifikovani je predavač iz oblasti Ekologija organizma Zdravstvenog Saveta Srbije. Predavač na kursevima koje su organizovali Međunarodno udruženje za kvantnu medicinu QUANTESS, Udruženje dijetetičara – nutricionista predškolskih ustanova Beograda i Udruženje privatnih doktora medicine i stomatologije grada Čačka. Autor je knjiga Moć gline, Mršavljenje i detoksikacija, Nadimanje i gasovi i Ono što nismo pitali profesora. Autor je Intenzivnog programa detoksikacije i oporavka organizma koji je prezentovao u Školi javnog zdravlja 2006 godine. Program je do sada koristilo više od 5000 učesnika. Autor je trideset proizvoda na bazi gline i lekovitog bilja koje distribuira porodična firma SHENEMIL. Autor je brojnih tekstova iz oblasti Ekologije organizma objavljenih u najznačajnijim dnevnim listovima i časopisima. Gostujući na televizijama u regionu afirmiše naučne i efikasno primenjive principe zdravog života. Od 2010. do 2016. godine bio je predsednik Etičkog komiteta Univerziteta u Nišu.

Knjige

Citati

Stefan Konceptje citiraoпрошле године
Naša sela su bogata čistim vazduhom, vodom, biljkama, pticama, insektima (njihov zvuk ima terapeutsko dejstvo, posebno oglašavanje cvrčka, koje ima ultrazvučno, blagotvorno terapeutsko dejstvo). U seoskom vazduhu ima negativnih jona. Miris cveća i drveća obiluje hormonima rasta koji pozitivno deluju na naš organizam. Seoski turizam bi se mogao upražnjavati cele godine. Sa dobrim sadržajima on bi bio daleko zanimljiviji, blagotvorniji i ekonomski isplativiji od mnogih popularnih turističkih ponuda. Hrana, zabava, suveniri, piće, posuđe-grnčarija, prirodna kozmetika… bili bi specifični proizvodi našeg podneblja, koji bi uposlili sve uzraste u porodici i bili implementirani na specifičan način.
Stefan Konceptje citiraoпрошле године
Bolest je uvek lakše sprečiti nego lečiti. Još u devetnaestom veku čuveni ruski hirurg Nikolaj Ivanovič Pirogov naglašavao je da budućnost pripada medicini prevencije tj. profilakse.
Stefan Konceptje citiraoпрошле године
Velika je razlika u tome da li se fizičke aktivnosti oba­vljaju u prirodi ili u zatvorenom prostoru. Dnevna svetlost i aerosoli u vazduhu (negativni joni pre svega, mirisi i drugo) pomažu u regulisanju hormonalnog balansa u organizmu, apetita i telesne težine. Preko očiju, svetlosne informacije dospevaju do regija mozga koje regulišu hormonalni balans i uspostavljaju ga. Usled nedostatka dnevne svetlosti menja nam se raspoloženje i povećava apetit. Hormoni jednostavno počinju da „divljaju“, što negativno utiče na razmenu energije u organizmu. Hormoni štitne žlezde, polni hormoni, hormoni pankreasa (insulin i glukagon), hormoni masnog tkiva (adiponektin i leptin), kao i hormon stresa u nadbubrežnoj žlezdi (kortizol), utiču na energetski balans organizma i telesnu težinu.

Utisci

Radmilaje podelio/la utisakпре 3 месеца
💡Poučna

Koga zanmimaju procesi u organizmu vezani za varenje hrane dobice potrebne informacije lepo opisane.

  • nedostupno
    Staniša Stojiljković
    Moć i nemoć organizma
    • 1.5K
    • 925
    • 40
    • 72
  • b5095422377je podelio/la utisakпре 8 месеци
    👍Vredna čitanja

    Bravo i hvala

  • nedostupno
    Staniša Stojiljković
    Moć i nemoć organizma
    • 1.5K
    • 925
    • 40
    • 72
  • Darko Filipovicje podelio/la utisakпре 2 месеца
    💡Poučna
    👍Vredna čitanja

  • nedostupno
    Staniša Stojiljković
    Moć i nemoć organizma
    • 1.5K
    • 925
    • 40
    • 72
  • fb2epub
    Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)