Oskar Vajld

Svaka umetnost u isto vreme je i površina i simbol.

Ko u lepim delima nalazi rđav smisao – pokvaren je i oskudeva u ljupkosti.

u lepim delima nalazi lep smisao – kulturan je. Za njega ima nade.

Žive kao što bi trebalo svi mi da živimo: bezbrižno, ravnodušno i spokojno

najobičnija stvar je puna lepote ako se samo sakrije. Kada napuštam varoš, nikome ne kazujem kuda idem. Kada bih to učinio, lišio bih se sveg svog uživanja

Savest i kukavičluk u stvari su jedno isto, Bazile. Savest je samo ime pod kojim je ta firma zavedena, ništa drugo.

Prijatelje biram prema njihovom dobrom izgledu, poznanike prema dobrom karakteru, a neprijatelje prema njihovom dobrom razumu. Naročito oprezan treba da bude čovek kad bira sebi neprijatelja. Među onima koje sam ja stekao, nijedan nije bio glup. Svi oni raspolažu izvesnom duhovnom moći, stoga me svi cene

vrednost jedne ideje nema ničeg zajedničkog sa iskrenošću onoga koji je zastupa. U istini, vrlo verovatno je da će ideja biti utoliko čistija ukoliko je čovek neiskreniji, jer tada ideja ne bi bila obojena njegovim potrebama i željama, ni njegovim predrasudama

genijalnost duže živi od lepote

Zato što ko utiče na drugoga, daje ovome svoju dušu. Čovek tada prestaje da misli sopstvenim mislima i da gori sopstvenim žarom. Vrline njegove ne pripadaju stvarno njemu. Gresi njegovi, ako gresi uopšte postoje, pozajmljeni su. On postaje odjek tuđe svirke, glumac uloge koja nije pisana za njega. Cilj je života razvijati samoga sebe. Svako je od nas tu da potpuno ostvari svoju prirodu. Ljudi se danas boje sebe samih. Zaboravili su na najvišu dužnost, dužnost prema sebi. Razume se, oni su darežljivi. Hrane gladnog i odevaju prosjaka. Ali sopstvene duše umiru im jadne i gole. Naše je pokolenje izgubilo srčanost. Možda je stvarno nismo nikada ni imali. Strah od društva, na kojem se zasniva moral, strah od Boga, u kom je tajna religije – to su dve stvari koje potpuno vladaju nama. Pa, ipak...