– Блажен је онај што живи у незнању и ничег се не дохвата – мрмљао је. – И змија језиком палаца, једно чини, а друго смера. И нико не зна за замку нечастивог, одакле вреба и шта нам у потаји мисли

Зло је вријеме наћерало орла да зимује међ кокошима – одговорио му је с осмехом.

Никада није толико лоше да нам не мере бити још и грђе.