Simona Arnstet

„Žena uvek mora da bira. Kapirate li? Ili me vole na poslu ali me ne poštuju, ili me poštuju ali ne vole.“ Trgnula je mršavo rame. „I ja sam izabrala da budem kučka, a da me poštuju.“ Pokazala je čašom ka Leksiji i rekla: „Dok ti biraš da te svi vole.“ Leksija je razrogačila oči, nije očekivala da će biti izdvojena.

„Tu se razlikujemo“, nastavila je Rebeka. „Tebe ljudi vole, ali te ne poštuju. Mene mrze, ali me poštuju. Ja sam tako izabrala.“

Strela može da se ispali ako se prvo povuče unazad. To je simbol za ono kada život pokuša da te povuče unazad, da tada moraš da ideš napred.

Kad si srećan, voliš muziku, ali kad si tužan, razumeš tekst.

Lepa si zato što si ono što jesi.“

„Kad se čovek plaši i oseća da nema pravo da postoji, postaje kukavica. Propušta ono važno u životu. Propušta da živi.“

kreće iza ugla i nestaje. Pogledao je svoje isflekane cipele, stavio ruke u džepove i krenuo u noćnu šetnju ka kući. Privukla ga je – nije vredelo poricati. Činjenica je da ju je zapazio čim je ušao u bučni restoran. Počeo je da kreči jednu sobu u stanu i slušao je muziku, zaokupljen struganjem, gitovanjem i brušenjem. Oko pola osam je veoma ogladneo. Frižider mu je bio prazan, jer je došao najranijim avionom iz Londona, gde je vredno radio u glavnoj kancelariji – pa je u poslednjih godinu dana jedva i bio kod kuće u Švedskoj. Osim toga, i mrzeo je da sprema hranu. Promenio je majicu, ali su na njemu ostale isflekane farmerke, pa je tako prošetao do trga Stureplan i restorana Sturehof. Tu je ona sedela. Svetla kosa je hvatala i odražavala osvetljenje u baru, sijajući se od svega toga. Mekane obline koje tamna haljina nikako nije mogla da sakrije i odlučan izraz lica kada je pokušala da balansira na visokoj stolici privukli su mu pogled, učinili da zastane, pa su ga potom odvukli do nje. Sve je na njoj bilo okruglo i mekano: obrazi, grudi, noge. Nije bilo nikakvih čvrstih uglova, uskih linija niti dobro istreniranih mišića. Izgledala je usamljeno, skoro napušteno. Iako je došao u restoran da jede i prikupi misli pred sutrašnji naporan dan, uprkos tome što su žene i komplikacije bile poslednje što je tražio nakon jedne sasvim lude, užurbane sedmice, ipak je impulsivno stao pored nje, naručio pivo i pogledao je. Pijani osmeh koji je dobio kao odgovor, a zatim i brz komentar, podstakli su ga da sedne pored nje i započne razgovor. Vrlo brzo dotakao se misli da pokuša da je zavede. Slab je na obline, a ona ih je imala u izobilju.

„To je zato što sam ja jedna sposobna devojčica“,

„Ili žena, na to sam, naravno, mislila. Ja sam jedna sposobna žena“,

„Držim sve pod kontrolom, planiram i organizujem. Stalno sam tako ludo sposobna“,

Leksija je osetila podsticaj i setila se zašto voli svet reklama. Kad pruži ono najbolje od sebe, sasvim je magičan. Tada doprinosi nečemu važnom: da ceo svet postane bolji.