Ričard Koh

Razuman čovek prilagođava se svetu. Nerazuman čovek uporno pokušava da prilagodi svet sebi.

Osamdeset posto rezultata potiče od 20 posto uzroka. Malo je stvari važno: većina uopšte nije.

obično imamo vremena u izobilju i skloni smo njegovoj zloupotrebi.

Tačka prekretnice
U vezi sa povratnom spregom nalazi se i pojam tačke prekretnice. Sve do izvesne tačke, nova sila – bilo da je to novi proizvod, ili bolest, nova rok grupa ili nova društvena navika kao što je džogiranje ili vožnja rolera – vrlo sporo napreduje. Veliki deo napora daje vrlo malo rezultata. U tom trenutku mnogi pioniri odustaju. No, ako nova sila opstane i uspe da pređe neku nevidljivu granicu, samo mali dodatni napor može da izazove veliki preokret. Ta nevidljiva linija jeste tačka prekretnice.

Na primer, princip 80/20 tvrdi da je 20 posto proizvoda, mušterija ili zaposlenih zaslužno za 80 posto profita.

Zipfov princip kaže da su resursi (ljudi, roba, vreme, veština ili bilo šta drugo što je produktivno) skloni da se raspodeljuju tako da minimizuju posao, tako da je oko 20-30 posto svakog resursa odgovorno za 70-80 procenata aktivnosti povezanih sa tim resursom.

Razlog zbog kojeg je princip 80/20 toliko važan leži u tome što je suprotan zdravom razumu.

Princip 80/20 takođe tvrdi da ćemo, kada saznamo istinski odnos, najverovatnije biti veoma iznenađeni njime. Koliki god bio odnos neravnomernosti, najverovatnije će biti veći od naše početne procene.

Logiku je uvek teže objasniti nego primetiti, i u tome postoji izvesna sličnost sa ponavljanjem teme u muzičkom delu. Određene karakteristike se ponavljaju, ali sa beskonačnom i nepredvidivom promenljivošću.

Zajednička nit između teorije haosa i principa 80/20 jeste pojam ravnoteže – ili, preciznije rečeno, neravnoteže. I teorija haosa i princip 80/20 tvrde (uz dosta empirijskih dokaza) da je vaseljena neuravnotežena. Oboje tvrde da svet nije linearan; uzroci i posledice su retko povezani na uravnotežen način. Oboje takođe značajno naglašavaju unutrašnju organizaciju: neke sile su uvek jače od drugih i pokušaće da preuzmu više nego što im pripada. Teorija haosa pomaže nam da objasnimo zašto i kako se ta neravnoteža javlja, time što prati razvoj više događaja tokom vremena.