Miloš Crnjanski

Пре две недеље, плачући, била је дошла за њим и на обалу Дунава да са њим проведе и последњу ноћ, пред полазак. Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла да проведе ноћ крај њега. Лежећи сатима на његовим грудима, она му је, шапућући нешто неразумно и неразумљиво, љубила ребра, грло, очи, уста, уши.

Ето, помисли, довољно је одселити се из једног места, па да све што остављаш буде као и да није било.

Не разликује таму око себе и таму у себи, и широм отвореним очима, у мраку, не види ништа.