Muharem Bazdulj

A nije mu u tom smislu odmoglo ni što je bio svestan činjenice da je bombardovanje Jugoslavije s proleća 1999. bio način da se jedinoj evropskoj zemlji koja se od nacizma oslobodila sama slomi kičma, i u psihološkom i u istorijskom i u svakom drugom kontekstu.

Opet klikćem send i poruka odlazi. Od tog trenutka nužno započinje iščekivanje. Najbolje bi bilo da dobijem odgovor u roku manjem od trideset sekundi, a sadržaj odgovora tu je ionako manje bitan. Naravno da znam da odgovora neće biti ne samo u prvih trideset sekundi nego ni u najmanje petnaest minuta. Ta svest, međutim, ne čini da ne budem nervozan tokom svake sekunde u kojoj telefon ne zavibrira. Ružan je to osećaj i zahvalan sam što mi je bio nepoznat u najvećem delu mog života. Tehnologija jeste napredovala, ali ne znam baš koliko je to usrećilo ljude. Onaj ludi Kanađanin koji je tvrdio da je medijum sam po sebi poruka bio je dosta zajeban tip. Ova nervoza je više posledica izuma mobilnog telefona nego što ima veze sa Sonjinim i mojim mentalitetom i karakterom. A što je najgore, ne mogu čak ni čisto teoretski da zamislim odgovor kojim bih bio zadovoljan.

Jednom sam rekao Vračeviću da ljudi što manje znaju o Bosni sve više o njoj sentimentališu, a on se nasmejao i rekao: „Ljudi generalno vole da sentimentališu o onome što vrlo malo poznaju.“