Džared Dajmond

Lima pasulj, lubenica, krompir, plavi patlidžan i kupus spadaju u mnoge druge poznate biljne kulture čiji su divlji preci bili gorki ili otrovni, a čije su ponekad slatke jedinke, mora biti, rasle oko mesta na kojima su drevna tumarala vršila nuždu.

„Koji je razlog da ste vi belci stvorili tolike tovare i doneli ih na Novu Gvineju, dok smo mi crni ljudi imali tako malo vlastitog tovara?“

Dakle, napokon možemo da preformulišemo pitanje o nejednakostima savremenog sveta na sledeći način: zašto se ljudski razvitak odvijao tako različitim brzinama na raznim kontinentima? Te nejednake brzine predstavljaju najširi istorijski obrazac i predmet su moje knjige

Jedna druga vrsta objašnjenja navodi neposredne činioce koji su Evropljanima omogućili da ubijaju ili pobeđuju druge narode – a to su naročito evropske puške i topovi, zarazne bolesti, čelične alatke i manufakturni proizvodi. Takvo objašnjenje je na pravom putu jer su ti činioci dokazivo bili neposredno odgovorni za evropska osvajanja. Međutim, ova hipoteza je nepotpuna jer i dalje nudi samo najbliže (površinsko) objašnjenje koje identifikuje neposredne uzroke. Ona iziskuje traganje za izvornim uzrocima: zašto su Evropljani, a ne Afrikanci ili američki starosedeoci, bili oni koji su na kraju imali puške, najopasnije mikroorganizme i čelik?

Ukratko, pismenost je Špance načinila naslednicima ogromnog korpusa saznanja o ljudskom ponašanju i istoriji. Za razliku od njih, Atavalpa ne samo što nije imao pojma o samim Špancima, a ni ličnog iskustva sa bilo kojim prekomorskim napadačima, nego čak nije ni čuo (niti je o njima čitao) za slične pretnje koje su bile upućene bilo kome drugom bilo gde i bilo kada u istoriji.

Koji je razlog da ste vi belci stvorili tolike tovare i doneli ih na Novu Gvineju, dok smo mi crni ljudi imali tako malo vlastitog tovara?“

„Istorija raznih ljudi odvijala se u različitim pravcima zbog razlika u njihovim životnim sredinama, a ne zbog bioloških razlika između samih ljudi.“

Nova Gvineja, iako na nju otpada samo delić kopnene površine u svetu, sadrži nesrazmerni deo ljudskog šarenila. Od 6.000 jezika u savremenom svetu, hiljadu postoji samo na Novoj Gvineji.

Celokupna ljudska istorija u prvih pet ili šest miliona godina, nakon našeg nastanka pre oko sedam miliona godina, ostala je svedena na Afriku. Prvi čovekov predak koji će se proširiti izvan Afrike bio je Homo erectus o čemu svedoče fosili otkriveni na ostrvu Java u jugoistočnoj Aziji, koga obično nazivaju javanski čovek (vidi Sliku 1.1).

U sposobnostima naših predaka očito je došlo do neke veoma značajne promene negde pre 50.000 do 100.000 godina. Taj Veliki skok unapred povlači dva važna pitanja koja nisu rešena: o uzroku koji je pokrenuo tu promenu i njenoj geografskoj lokaciji. Kada je reč o uzroku, ja sam u knjizi Treći šimpanza kao razlog naveo usavršavanje grkljana, te stoga i anatomske osnove za savremeni govor, od kojeg je toliko zavisilo ostvarivanje ljudske kreativnosti. Drugi su, pak, navodili da je promena koja se otprilike u to vreme odigrala u organizaciji mozga, bez promene njegove veličine, omogućila savremeni govor.