Citati iz knjige „Od sada bez straha“ autora Beba Bajalski

„Toliko je bilo u životu stvari kojih

smo se bojali. A nije trebalo.

Trebalo je živeti.“

Ivo Andrić
Maksim Gorki je govorio: „Talenat – to je vera u sebe, u svoju snagu“, a mi moramo da osnažimo svoj talenat da sledimo etiku kroz sve humane, moralne i duhovne vrednosti. Samo to je put koji vodi napred bez straha!
Kvintesencija etičke inteligencije prisutna je kroz istoriju kod svih velikih umova koje smo pomenuli. Oni se slažu u istom – da jedino iskonske vrednosti: moralnost, duhovnost, pravednost, znanje, društvenost, samilost i hrabrost, vode ka zdravom društvu koje nam pruža dobar život.
Možemo i mi krenuti sa treningom za ohrabrivanje svojih misli. Zastanimo kad god izgovorimo nešto što nije dobro. Ne dozvolimo tuđim štetnim mislima da uđu u našu podsvest. Nije najjednostavnije kontrolisati svoje misli, reči, nekad ni svoja dela. Važno je da naučimo da drugi ljudi i njihovi postupci ne kontrolišu nas i naše akcije. Ne dozvolite da iko ili išta u vaše biće utiskuje nešto što nije dobro. Trening pozitivnog razmišljanja zahteva želju, vreme, strpljivost i upornost. Zamislite samo koliko dugo ste se držali negativnih misli? Dajte sada vremena pozitivnim mislima da se u vama odomaće. Kao što je Oskar de la Hoja istrenirao svoj duh za boks, tako i mi možemo istrenirati hrabrost svog duha za razne životne situacije.
Život bez straha se, kao i sve ostalo što vredi, trenira i razvija.
Teslin ideal bio je socijalni okvir društva sa najvišim etičkim vrednostima: prirodom, moralom, kulturom i duhovnošću. Govorio je: „Mi živimo u vremenu nečuvenih tehničkih otkrića. Ona vode sve većem ovladavanju silama prirode i poništavanju vremena i prostora. Taj razvoj doprinosi našoj udobnosti i bezbednosti života. Ali ne vodi u pravcu istinske kulture i prosvetljenja. Naprotiv, on je destruktivan po ideale!“

Mislim da je od kapitalne važnosti da emitujemo poruku za 21. vek: Ideali, vratite se!
Gužva“ oslikava haos u glavi i sabotira naše satno vreme, pa se samo površno zanimamo za sve što se događa. Ujedno, za stagniranje i neispravljanje sopstvenih slabosti, uvek imamo isto opravdanje: „U gužvi smo!“ To je, u stvari, ponašanje lišeno društvene etike. Ako hoćemo dobro da živimo, organizujmo vreme!
Ljudi koji upravljaju vremenom ne upotrebljavaju besmislene izraze kao što su: „U gužvi sam“, „U haosu sam“, „Joj, nikad nemam vremena“… Oni sebi ne dozvoljavaju haos slabića.
Kad smo radosni, radujemo se pet minuta, pa „trčimo“ dalje. Kad smo tužni, ne damo sebi vremena da proživimo svoju tugu. U starim vremenima ljudi su to umeli i tako su ostajali zdraviji. Sada se plašimo i da pokažemo tugu. Zbog potisnute tuge se razboljevamo, ali ipak „trčimo“ dalje. Protrčavajući kroz život gubimo integritet, ljubav i prijatelje – dobar život!
svom strahu sam ispričala svom prijatelju karatisti. Rekao mi je da moram da usvojim misao da je u mojoj vlasti da dišem. Pitao me je da li mogu da zamislim da karatisti loše dišu. Oraspoložila sam se jer sam shvatila da je hteo da mi dokaže da je moguće sve istrenirati. Ponovio je reči starog doktora: „Hladna smirenost i fokusiranost na disanje, ali bez ikakve jurnjave.“
nego na njihovo rešavanje.“

Henri Ford

„Zbog čega ste uvek nestrpljivi?“, pitao je Isus svoje sledbenike. „Nestrpljiva misao neće dodati još jedan dan vašem životu.“ Čovek sabran u mislima, sabran je i u delima.
Većina ljudi utroši više vremena

na raspravu o nevoljama

nego na njihovo rešavanje.“

Henri Ford
Čak i u situacijama visokog stresa, bez obzira na smetnje i prekide, moraju se smireno i koncentrisano izabrati prioriteti i optimalno upotrebiti vreme. Štetno je trošiti vreme na loše planiranje, odlaganje stvari, beskonačno telefoniranje, ličnu neorganizovanost i nepoverenje u druge da mogu dobro uraditi zadatak koji im poverimo. Jedino kad smo organizovani, povezani smo sa samima sobom i drugim ljudima.
Mnogo ljudi propušta sopstveni život „čekajući Godoa“. Meni veoma prija zapažanje Dalaj Lame na temu tog večitog iščekivanja. Na pitanje šta ga je najviše iznenadilo u čovečanstvu, odgovorio je: „Čovek! Jer čovek žrtvuje svoje zdravlje kako bi zaradio novac. Tada žrtvuje novac kako bi ozdravio, a onda je toliko zabrinut za budućnost da ne uživa u sadašnjosti. Rezultat toga je da ne živi ni u sadašnjosti ni u budućnosti. Živi kao da nikada neće umreti, a potom umire kao da nikada nije stvarno ni živeo!“
Od kvaliteta upotrebe sopstvenog mozga zavisi lepota našeg života.
Koliko god da imate godina, ako ste odlični u mislima, živite bez straha u satnom vremenu, zainteresovani ste i „tu“ ste! Učite strane jezike, čitate knjige, plešete, crtate, vežbate um i telo, lepo se oblačite, posećujete pozorište, koncerte, izložbe, družite se… Kad ceo život učimo, naš mozak je stalno aktivan. Nekorišćenje mozga je glavni uzrok mentalnog i fizičkog starenja. Od kvaliteta upotrebe sopstvenog mozga zavisi lepota našeg života. Moj životni kredo je Plutarhova misao: „Lepota proživljenog je prava mera, a ne dužina života.“ Kad mi povodom nekih praznika ljudi požele zdravlje i dug život, ja ih molim da mi žele zdravlje i srećan život, a dužinu Bog određuje.
Ljudi zarobljeni u psihološkom vremenu, tj. u prošlosti i budućnosti, ili grčevito jurišaju za ciljevima zbog potrebe da drugima dokažu da su neko i nešto, ili, naprotiv, stoje ne ostvarujući nikakve ciljeve jer se unapred plaše neuspeha.
U bilo kom trenutku, svi živimo jedino u sadašnjosti. To je naše jedino satno vreme u kome ni nemamo vremena za strah.
Da li znate šta je psihološko, a šta satno vreme? U psi­hološko vreme spadaju prošlost i budućnost, a satno vreme je ono što se događa sad
Biti odličan u mislima podrazumeva umetnost življenja u svakom trenutku, koja se posle detinjstva zaboravlja. Dok smo deca prirodno smo mudri i prisutni u sadašnjem momentu. Tokom života nauštrb sebi gubimo tu moć. Ako dete trčeći padne i rasplače se, mi ga utešimo. Ono proživljava bol „sada“, smiruje se i ne razmišlja kako bi moglo da padne kroz godinu dana. Živi po principu: gde god da sam – tu sam!
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)