Od sada bez straha

Ne propuštajte život čekajući nekoga ili nešto. Život se živi svakoga dana! Jedini način da se živi dobro jeste da se nikad niko i ništa ne čeka.

Hajde da ne budemo kruti! Život veoma brzo prolazi i nikoga ne čeka. Poznata Ciceronova misao o brzom toku života: „Što se mene tiče, više bih voleo da budem kraće star, nego star pre vremena“, ilustruje kako prevremeno starimo ako se kruto držimo ukorenjenih stavova. Budite fleksibilniji! Zaboga, danas je svež novi dan!

Treba umeti razgovarati, ali i ćutati i slušati, u skladu sa mudrim Konfučijevim savetom: „Nikada se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.“

„Kada mrzimo naše neprijatelje, dajemo im veliku moć nad našim životom: moć nad našim snom, našim apetitom, našim zdravljem i našim duševnim mirom.“

Budite fer!
Pružajte ljubav!

Nemojte naškoditi!
Poboljšajte nešto ako je moguće!
Poštujte druge, poštujte sebe!

Hajde da pazimo šta govorimo. Kad god kažete: „Joj, kako je pakleno vruće!“ ili „Jao, što je grozno, kako je samo hladno!“, vi ne prihvatate stvarnost. Uprkos tome, ona će ostati „vruća“ ili „hladna“! Ali vi ćete u vašem telu i mozgu kultivisati loš osećaj. To je za vas destruktivno, čini vas nesrećnima.
Uvežbala sam sebe da nikada ne kažem da je pakleno vruće, ledeno ili grozno vreme, a bivala sam i na temperaturama od minus trideset u Moskvi i plus pedeset stepeni u Uzbekistanu. Kažem: „Vrućina je, hajde da pojedemo sladoled“, „Duva jaka košava, hvala bogu, oduvaće smog“, „Pljušti kiša. Kako divno miriše ozon“… Kada usvojite ovakav stil razmišljanja, komfornije i vedrije prihvatate stvarnost.

Osvešćen čovek komunicira hrabro i bez pretvaranja. Samo je komunikacija put za naše međusobno povezivanje, ali isto tako, ako nije etički korektna, može biti i put za međusobno udaljavanje. Snaga izgovorene reči, čak i one izgovorene u sebi, ogromna je! Stara persijska poslovica kaže: „Strela ranjava telo, a jezik dušu.“

Neko je mudro rekao da je prijateljstvo umetnost susreta. Otuđujuće je što živimo u susednim kućama, a ipak ne izlazimo da bismo se videli sa prijateljem, seli s njim na „čašicu“ živog razgovora. „U diskusiji se rađa istina!“, govorili su stari Grci. Samo pravi susreti i razgovori vode do zdravih međuljudskih odnosa.

U 21. veku o istoj toj neravnodušnosti brilijantno govori Paulo Koeljo: „Nismo sami. Uprkos svim nepravdama, uprkos stvarima koje nismo zaslužili, a dešavaju nam se, uprkos tome što se osećamo nemoćnima da promenimo ono što ne valja u nama i u svetu… ljubav je još uvek jača i pomoći će nam da rastemo i da se razvijamo. I samo tada ćemo moći da shvatimo zvezde, anđele i čuda.“