Veliki juris, Slobodan Vladušić
Knjige
Slobodan Vladušić

Veliki juris

Čitajte
Светозар Војиновић
Светозар Војиновићje citiraoпрошле године
Постоје два рата, господине, казао сам му, један који се памти и други који се заборавља. Зато постоје и они који стишћу зубе и они који јаучу. Први рат памте, други га заборављају. И једни и други, међутим, у рату гину.
Gvozden
Gvozdenje citiraoпре 3 месеца
Ја у новинама читам оно чега у њима нема. Једино ме то занима.“
Gvozden
Gvozdenje citiraoпре 4 месеца
Када мушкарац први пут угледа неку жену, она на њега остави известан утисак. Како се сусрети понављају утисци се слажу један на други, као цигла на циглу. Тако упознајемо неку особу, а први утисак бледи или се продубљује. На крају, утисака више нема.
Gvozden
Gvozdenje citiraoпре 4 месеца
Тешко је замислити јунака који жели да побегне од онога што зна да му је суђено. По томе се јунаци и разликују од обичних војника: јунаци не беже од смрти, већ је чекају, мирно. Као да им је девојка
Gvozden
Gvozdenje citiraoпре 4 месеца
Има један тренутак, на фронту, када се све утиша. Тада се чини као да су ровови са друге стране празни и да се може промолити глава. Али онај ко то учини добија метак у чело. Тишина у миру и тишина у рату нису исте тишине.
Gvozden
Gvozdenje citiraoпре 4 месеца
Између буђења и сна постоји једно кратко време у коме се сећања и снови мешају, као морска и слатка вода, тамо где се реке уливају у мора. Тада човек више не зна шта сања а чега се сећа. Не зна ни то да ли је жив или мртав.
Mirjana Sarić
Mirjana Sarićje citiralaпре 7 месеци
Овај велики, светски рат био је подељен на милионе малих ратова. И неће се сви завршити исто.
Светозар Војиновић
Светозар Војиновићje citiraoпрошле године
Помислио сам: живот је пун раскрсница које не препознајемо. Скрећемо лево или десно, идемо право: знамо шта смо изабрали, али никада шта смо пропустили.
Petar Đurković
Petar Đurkovićje citiraoпрошле године
Умираће исто онако као што умире голуб који, пред смрт, ставља главу под крило: као да не жели да види своју смрт. Као да се своје смрти стиди.
Petar Đurković
Petar Đurkovićje citiraoпрошле године
Постоје два рата, господине, казао сам му, један који се памти и други који се заборавља. Зато постоје и они који стишћу зубе и они који јаучу. Први рат памте, други га заборављају.
b1749402404
b1749402404je citiraoпрошле године
Једна од ватри заложена је у близини мале пирамиде, на којој се под јаким ударима ветра вијори тробојка Краљевине Србије. Хладан месечев сјај као да је бојама заставе дао исту металну боју. Сада изгледају сабласно и језиво, као горња граница храбрости.
b1749402404
b1749402404je citiraoпрошле године
А ви Срби, поручниче… ви знате зашто сте овде и знате у кога ћете да пуцате и зашто. То није мала ствар. Војска која се враћа у своју земљу најстрашнија је војска. Ви тога можда још нисте свесни, а сасвим сигурно нису свесни ни Бугари. Али једном ћете видети то у очима својих војника и осетићете у свом срцу: да је испред вас Србија… А осетиће то и Бугари: да је иза њих Србија, а не Бугарска. Не бих тада желео да будем у њиховом рову. Никако то не бих желео. Неке јурише је немогуће сломити, поручниче. Ја у таквим јуришима никада нисам учествовао. Бојим се да никада и нећу. А ипак ћу на крају да умрем. Овако или онако.“
b1749402404
b1749402404je citiraoпрошле године
Зна како се тукла у турском, а и у бугарском рату. И било му је драго што он не мора да се туче против те војске. И онда када су нас Бугари потиснули, изненада, на почетку Бугарског рата, знао је да ће на крају да награбусе. Толико је веровао у српску војску.

Па чак и сада, када су овде на Крфу само њени остаци, он заступа мишљење да су ти остаци и даље српска војска. То говори својим грчким пријатељима. Да ће то поново бити ванредна војска када се опорави.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)