Revolt: U rovovima globalne pobune

Svi ratovi počinju iz gluposti“, rekao je predsednik Džon F. Kenedi u govoru povodom Berlinske krize 1961. godine.

U sredini se nalazi srednja klasa čitavog sveta – pogotovo Zapada – kolebajući se nesigurno između nacionalne države i globalizacije, između osobenog identiteta i univerzalnih vrednosti.

Predsednik Frenklin Ruzvelt izrazio je ova osećanja još 1943, dve godine pre završetka rata: „Uzdamo se da će buduća pokolenja znati da je ovde, na sredini dvadesetog veka, kucnuo čas kad su ljudi dobre volje našli način da se ujedine, i da proizvode, i da se bore da unište sile neznanja, netolerancije, ropstva i rata.“

Pobunjenici gledaju kako im deca napuštaju svoju kulturu, a zahtev za političkom korektnošću širi se i sprečava ih da izraze svoje razumljive frustracije

Fundamentalno protivljenje globalizaciji započelo je na dva suprotna pola – anarhističko-radikalnom na jednoj strani i fundamentalistički-religioznom na drugoj. Podstaknute narastajućim socijalnim nemirima, radikalne i reakcionarne ideje počele su da nalaze put do srednje klase.

Uspon populizma i nacionalizma, od Brazila i Italije, pa do Mađarske, predstavlja napad, mada neusredsređen, na današnju globalizaciju, koji izrasta iz sobe odjeka nepravdi koje muče srednju klasu širom industrijalizovanog sveta

U svom danas čuvenom pismu kraljici Viktoriji protestovao je protiv nepravde koju Britanija nanosi Kini. „Vaši strani brodovi dolaze ovamo nadmećući se jedni s drugima za našu robu, a sve samo zato da bi zaradili“, optuživao je. „Kojim se, onda, načelima zdravog razuma rukovode ti stranci šaljući nam zauzvrat otrovnu drogu, koja uništava stanovnike Kine?… S obzirom na to, hteli bismo da pitamo u šta se pretvorila savest kojom su nebesa obdarila sve ljude?“
85

Kraljica Viktorija po svoj prilici nikad nije pročitala to pismo. Britanska imperija digla se da odbrani svoje pravo da diluje drogu. Prvi opijumski rat, taj prvi rat moderne globalizacije, počeo je 1830. godine. Kina je pretrpela poraz, jednako kao i u Drugom opijumskom ratu. Pobeđena i pokorena, bila je primorana da učini trgovinske i teritorijalne ustupke. To je bio tek početak kineske katastrofe. Njen udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu opao je za polovinu.

Istočnoindijska kompanija je tako još u prvoj polovini 19. veka postala najveći svetski proizvođač i diler droge, koji je uz to obezbeđivao finansijsku i vojnu podršku čitavom poduhvatu. Opijum je bio od ključnog značaja za ekonomiju Britanskog carstva i po svoj prilici najprodavanija indijska roba svog vremena.

ujedno sve ovo je upravo i razlog zašto su ovi habovi privlačni stranim i lokalnim investitorima. Slabe ili siromašne države, koje vape za deviznim sredstvima i radnim mestima, tako upadaju u zamku. Ako njihove institucije ojačaju ili vlade reaguju na pritisak javnosti pa poboljšaju uslove rada i počnu da primenjuju statute i zakone o radu, industrijalci bi se mogli okrenuti i otići, ostavljajući za sobom nezaposlenost, ekonomsku propast i ekološku katastrofu. Takođe, fabrike koje svoje proizvode izvoze na globalni sever obično nude lokalnim radnicima bolje uslove od ostalih domaćih opcija. Kada centri eksploatacije negde niknu, onima koji od njih imaju koristi – lokalnim opštinama koje ubiru porez i biznisima koji stvaraju profit – u interesu je da ih sačuvaju. Habovi ove vrste, prema tome, imaju moćan lokalni lobi.

Najgorim danima, nivoi zagađenja premašivali su onaj koji je Svetska zdravstvena organizacija definisala kao neposrednu opasnost po zdravlje. Kvalitet vazduha se otad poboljšao, ali zaštitna maska je i dalje povremeno neophodna; kad je smog naročito gust, dvadesetominutna šetnja bez maske izaziva mučninu.