Zen i umetnost održavanja motocikla

Skockanost.
Tako to izgleda. To obuhvata sve. Skockanost. Kad oduzmete kvalitet, dobijete skockanost. Odsustvo kvaliteta je suština skockanosti.

Da bi zaista osetio pobedu, moraš stalno da se dokazuješ na neki drugi način, uvek iznova, večito upregnut u ispunjavanje lažne slike o sebi, opsedan strahom da ta slika nije istinita i da će se to kad-tad otkriti. To nikada ne uspeva.

Napor kojem je cilj hvalisavost osuđen je na propast.

Uz planine se treba penjati s najmanjim mogućim naporom i bez razmišljanja. Vaše trenutno raspoloženje treba da određuje brzinu. Ako ste nemirni, ubrzajte korak. Ako ostanete bez daha, usporite. Penjanje uz planinu zavisi od ravnoteže između nemira i zamora. Kad više ne mislite unapred, svaki korak nije više sredstvo za dostizanje cilja već jedinstveni događaj za sebe. Ovaj list ima nazubljene ivice. Ovaj kamen nije stabilan. S ovog mesta sneg je manje vidljiv, iako je bliže. To su stvari koje svakako treba da primećujete. Površno je živeti samo za neki budući cilj. Život je na padinama, ne na vrhu planine. Ovde sve raste.

Što je više razmišljao o tome, činilo mu se da je u pravu. Škole vas uče da oponašate. Ako ne radite ono što učitelj želi, dobijate lošu ocenu. Ovde, na fakultetu, to je mnogo prefinjenije, naravno; od vas se traži da oponašate profesora tako što ćete uveriti tog profesora da ga ne oponašate, nego samo usvajate suštinu i nastavljate dalje samostalno. To vam donosi najviše ocene. S druge strane, originalnost vam može doneti bilo šta – od šestice do desetke. Čitav sistem ocenjivanja upozorava vas da ne budete originalni.

Kao rezultat svojih ogleda, zaključio je da je oponašanje pravo zlo koje treba uništiti pre nego što počne s predavanjem retorike. Oponašanje kao da je bilo nametnuto spolja. Mala deca ga nemaju u sebi.

Za svaku činjenicu postoji bezbroj pretpostavki. Što više gledate, to više vidite.

Nevolja je u tome što eseji uvek moraju da zvuče kao da Bog govori za večnost, a nikada nije tako. Ljudi bi morali da shvate da to nije ništa drugo nego govor pojedinca sa jedne tačke u vremenu i prostoru i pod određenim okolnostima.

Živimo u haotičnim vremenima, a mislim da haotična osećanja izaziva nedoraslost starih oblika misli da se nosi s novim iskustvima. Jednom sam čuo da jedino pravo učenje sledi iz poteškoća, kad umesto da širite grane onoga što već znate, morate da stanete i neko vreme kopate naokolo dok ne pređete preko nečega što vam onemogućuje da proširite korene onoga što već znate. To je svakome poznato. Mislim da se ista stvar događa sa celom civilizacijom kad je potrebno širenje u korenima.

Iz tog obrasca mog života pojavilo se verovanje da krizu prouzrokuje neprikladnost postojećih oblika misli da se nose sa ovim stanjem. Problemi ne mogu da se reše racionalnim sredstvima jer je sama racionalnost izvor problema. Jedini koji se s tim nose rešavaju probleme na svom ličnom planu napuštajući ‘čistu’ racionalnost i ravnaju se samo prema osećanjima.