Kad zatvorim oči

Dobitnik nagrade Žabuti za najbolji debitantski roman 2010. godine

Dva dečaka pronalaze kraj jezera mrtvo unakaženo telo lepe žene, u malom gradu u regiji nekadašnjih plantaža kafe, nedaleko od Rio de Žaneira. Preplašeni dvanaestogodišnjaci, Eduardo i Paulo, odlaze u policiju, gde se prema njima ophode kao da su osumnjičeni. Ubrzo bivaju pušteni na slobodu, a žrtvin muž, slabašni muškarac, sâm priznaje zločin.
Surovo ubistvo, ravnodušnost policije i nelogičnost zvaničnog objašnjenja zločina bude radoznalost dečaka. Oni započinju sopstvenu istragu u kojoj im se pridružuje i tajanstveni starac, bivši politički zatvorenik iz doba Vargasove diktature. Od njega dobijaju pouku kojom će započeti čitav niz burnih dešavanja: „U ovoj zemlji ništa nije onako kako izgleda“.
Ubrzo shvataju da je ubijena žena imala neobičnu vezu s najvažnijim ljudima u gradu, kao i sumnjivu prošlost, punu kontradiktornosti. Paulova i Eduardova istraga otkriće i perverznu sliku društva u kome se mešaju seksualno nasilje, rasizam, korupcija i zakulisne političke veze. Za dečake će to biti jeziv put sazrevanja.
U svom prvom romanu, Edni Silvestre stvara napet i potresan zaplet, pun aluzija na jedan od prelomnih trenutaka u politici i kulturi Brazila i celog sveta. Kad zatvorim oči je vrtoglavo štivo koje objedinjuje odlike veoma različitih žanrova, kao što su detektivski, istorijski i roman o vaspitanju, uvek zadirući u srž.

„U sunčano jutro, u aprilu 1961, dva dečaka slučajno pronalaze iskasapljeno žensko telo. Iz tog jezivog otkrića koje će zauvek promeniti njihove živote, Edni Silvestre, sa istančanim senzibilitetom vrsnog proznog autora, vrši autopsiju brazilskog društva. Telo žrtve, devojke Anite, telo je samog Brazila.“
Luis Rufato

„Edni Silvestre me nije iznenadio svojim romanom Kad zatvorim oči: njegova pronicljivost kad je posredi ljudska psiha, poštovanje i osećaj za književna pitanja u intervjuima koje je radio s drugim piscima nagoveštavali su da se u njemu krije prvoklasan autor.“
Lia Luft

„U ovom uzbudljivom trileru, kroz potragu za detinjstvom svojih likova u romanu uvlači nas u svoju mrežu spretnim, vedrim i inteligentnim dijalozima.“
Livija Garsija-Roza