Ajla i srećan kraj

Da je jedinstvenost upravo ono što čini nešto – ili nekoga – neverovatnim.

. Obula sam pariske šašave cipele s visokim potpeticama kako ne bih izgledala previše nedužno ili obično. Nagađam da se Džoš nikad ne bi zainteresovao za običnu devojku.

Mada se ionako nikad ne bi zainteresovao za mene.

Ali ne želim da upropastim šansu za tako nešto.

Iako nemam šansu.

Ali za slučaj da ipak imam.

Iako je nemam.

„Tvoja obuća postaje sve viša. Znaš da smo svi svesni da si niska, zar ne? To nije tajna.“
„Ćuti.“
„Sviđa mi se što si majušna. Sviđa mi se što bih mogao da te nosim u džepu.“

„Šta hoćeš da studiraš?“

Rupa u stomaku se povećava. „Ništa.“

„Ništa?“

„Hoću reći… ne znam. Ne znam šta hoću da radim, šta želim da budem, ni gde želim da živim. Kao da su svi osim mene već zacrtali svoju budućnost.“

Tako se ovih dana osećam u vezi sa svime: Uf. Ne.

Pozvao bih vas da nam se pridružite, ali ne želim vas tamo.“

Jednom u životu poslušaj mlađu sestru. Viša je i zna bolje od tebe

Osmehujem mu se. „Divno je. Ali šta dolazi posle toga?“

„Najbolji deo.“ Ponovo me privlači u zagrljaj. „Srećan kraj.“

Ja sam jedina koja i dalje ništa ne shvata sve dok se iznenada ne dogodi. Sent Kler vadi nešto iz džepa. A onda se spušta na jedno koleno.

Ani se celo telo ozari od zaprepašćenja, radosti i ljubavi. Odlučno klima glavom. Sent Kler joj stavlja prsten na prst i ustaje. Ona ga grli i ljube se. On je vrti ukrug. Ponovo se ljube. Duboko, gladno, dugo. Potom se on okreće i maše nam – s najširim osmehom koji sam ikad videla. Očigledno zna da sve vreme stojimo tu.

Ponovo me privlači u zagrljaj. „Srećan kraj.“

Pozvao bih vas da nam se pridružite, ali ne želim vas tamo.“

Lice mi plamti. Ali smejem se, zadovoljna što su me uključili u njihovo dobroćudno peckanje.

Ana je od onih prirodno lepih devojaka koje nemaju pojma da su lepe.

„Zato što sam mislila da niko ne može da me voli.“

„A zašto to misliš?“

„Zato što mislim da nisam vredna ljubavi.“

„Telefoni skreću pažnju. Internet skreće pažnju. Ali kako te je gledao? Nisi mu skretala pažnju. Bio je obuzet.“

Pitam se je li gore onome ko se loži ili onome na koga se ložite.

„Ne moram ništa. Izabrao sam da budem častan.“

To je udarac u stomak.

„Samo ako nas uhvate

Džoš je najpametniji. Nisam ja.

Ima samo još dvadeset četiri – dvadeset tri – đaka u razredu, a svi oni imaju prijatelje s kojima se druže, imaju mesta na koja idu i stvari koje rade. Ja nikad nisam imala ništa drugo da radim osim da učim.