Први Српски Буквар

Какав би јадан и жалостан род љуцки и овај свијет био, да су сви људи остајали онаки, као што су и њиови стари били! Бог је само безумним животињама усудио, да остају до вијека, као што су им и стари били

у Европи има народа, у којима нема човека

не враћај зло за зло, ни псовку за псовку; цигани се псују.

боље је поклизнути ногом, него језиком.

у лажи су кратке ноге.

у лажи је плитко дно.

ко један пут слаже, други пут му се не вјерује, ако и истину каже.

12.
ко ради, бог не брани.

порадивши бог ће дати.

беспослица је мати свију гријова и прошње; а радња је мати среће.

ко се брине за туђе послове, сам своје заборави.

млоги човек није назадан богом, већ собом.

бог ником дужан не остаје.

бог не плаћа сваке суботе.

ради, бог не брани.

порадивши бог ће дати.

беспослица је мати свију гријова и прошње; а радња је мати среће.

ко се брине за туђе послове, сам своје заборави.

млоги човек није назадан богом, већ собом.

су они још онда по њиовим школама мјесто аз, буки, вједи, глагољ, добро, јест, живјете, земља, иже, како, људи, мисљете, наш, он, покој, рци, слово, твердо, ферт, хјер, черв, почели, учити: а, бе, ве, ге, де, же, зе, і, ка, ел, ем, ен, о, пе, ер, ес, те, еф, хе, че. Истина да је овако сто пута лакше научити читати; али ни ово још нијесу права имена полугласни слова, јер, н. п. б не може се читати бе, док се не метне предањга е, него је његов прави глас бъ.

Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије; читати, што су други писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог, него човек.

зло чини, нек се добру не нада.

бог ником дужан не остаје.