Ispod sedmog neba

Samo opušteno!“ je za roditelje crvena krpa čijim mahanjem se dodatno aktivira već poslovična opuštenost, jer svaki iole iskusan roditelj je uvek i svuda opušten kao napeta struna

osećam kako džak pamćenja koji i ja vučem sa sobom postaje sve teži

Život nikog još nije poštedeo svojih sportskih disciplina.

Orijentacija mi je slaba tačka – da sam pčela nikad se kući ne bih vratila.

Prava proja, Proia vulgaris, spada u porodicu hlebova. Mada, ravnopravno bi mogla da stane u red i sa građevinskim materijalima, ali i oružjem za koje nije potrebna dozvola za nošenje. Ta proja miriše kao i svi hlebovi, toplo i mekano kao duša.

Za razliku od mnogih kojima je zlo u životu ostavilo samo nagon da zlim uzvraćaju, Čehovu je nemilosrdan život usadio naklona vrednu odbojnost prema ponižavanju drugih ljudi, zbog čega je to smatrao najgorim što ljudska bića mogu da urade ne samo svojoj vrsti, već i životinjama.

Jer, nema većih stvari od onih malih koje čine svakodnevicu.

U životu se ljudi ne ubijaju, ne bese i ne izjavljuju ljubav u svakom trenutku. Veći deo svog života jedu, piju i govore besmislice.“

U njih se Homo pinguinicus, zajedno sa svojom ljubavlju prema zimskim čarolijama i sklonošću ka kvašenju, može zašnirati u nadi da se neće vratiti kući kao živa ledenica.

Činilo se kao da želi da stigne na početak, ne bi li sebi obezbedio produžetke utakmice koju je nakon kapi igrao sa životom i stigao do nerešenog rezultata.