Gutači vatre

ama bezbožnicima ostaje žal za svim što je trebalo reći i nad svim što je trebalo prećutati: šta je izrečeno, izrečeno je, šta je zagrljeno, zagrljeno je, šta je poljubljeno, poljubljeno je.

Pravo niotkuda, shvati da postoji i kad se ne ogleda u nečijim očima. Da ne mora više ni uz koga da se sidri jer je sidro u njoj i neće je pustiti na milost i nemilost vazdušnim strujama.

eče je, po sobama neon šljašti kao u eri kad je neon izmišljen, pa izumitelj zainteresovanima demonstrira kakva je to sila svetlosna pod kojom se svaki trun na linoleumu vidi.

Ruži nije na pamet palo da se boji. Iskustvo ju je naučilo da je glupo plašiti se dvaput, pre nego što se nešto desi i kad se nešto desi. Bdeti ustrašen pred potencijalnom propašću, a onda svisnuti ako te propast zaista snađe, to ničem ne služi. Jednokratan strah je dovoljan, a njega nikad ne manjka.

Da je doktor bio puniji sebe, prolio bi se po toj sobi očas posla.

Želela sam da mu život bude kao švedski sto. Da se uvek sam služi, a ne da čeka da mu drugi sipa što drugi misli da će mu prijati.

. Koječemu sam bila naučena, ali ne i kako da budem samo ja, bez znaka jednakosti koji za mnom sledi. Samo ja kao rezultat, a ne kao jedinica koja se s nečim zbraja da bi nešto bila.

Tako mi i treba. Sve sam zaslužila, voljna saučesnica u vlastitom svođenju na tuđu meru koja mi je do kraja ostala tesna, ali sam uverena bila da mi ništa šire i komotnije ne bi dobro stajalo.

Ima ljudi s potencijalom koji kipi stalno, možeš ga poklapati, isključiti plotnu, uzalud – samo se preliva. To su oni kojima ne treba dozvola da porastu, da svom daru, koji god da je, daju oduška. Tu je sve ili ništa, i ako ih karma nije bacila u potpunu zabit iz koje im nema micanja i gde su na milost i nemilost gorima od sebe, biće prepoznati. Čuće im se glas.

Sad znam da je lako živeti u skladu ako najslabiji nikada ne podigne glas.