Knjige
Ramani Durvasula

Znaš ti ko sam ja

    Pseudonimkaje citiralaпрошлог месеца
    Postalo je normalno ponašati se kao kreten.

    Najviše se plaća da glumiš kretena

    b8115436504je citiraoпре 3 дана
    Kad vam neko pokaže kakav je, odmah mu poverujte.
    b8115436504je citiraoпре 3 дана
    Možda će i biti boljih vremena,

    ali ovo je naše.
    Uroš S.je citiraoпре 6 дана
    Za supružnike, partnere, decu, prijatelje, kolege i radnike ekstremno narcisoidnih ljudi slaba je uteha to što terapeut može da obuči narcisa da dolazi na sastanke na vreme ili da povremeno prihvati odgovornost za narcisoidno ponašanje. Čak i to lako može nestati – prvi put kad narcis doživi razočaranje, frustraciju ili stres, sve pada u vodu jer se narcisi obično vraćaju uobičajenom ponašanju. Narcisi su takođe izuzetno osetljivi na stres, iako ga sami izazivaju kod ljudi u svom okruženju. Kad se suoče sa stresom, vrlo su ranjivi; zbog toga, i ako se javi blagi napredak u terapiji, usled nemogućnosti da regulišu svoje emocije ili osete empatiju, suočeni sa stresom, često se vraćaju izlivima besa i lošoj toleranciji na frustracije. Čak i usred napada besa narcisi priznaju da ne mogu da ih spreče. Sve u svemu, literatura o lečenju narcisoidnog poremećaja ličnosti usredsređena je na mali broj pacijenata.
    Uroš S.je citiraoпре 6 дана
    Narcisoidni poremećaj ličnosti relativno je stabilan poremećaj koji se ne menja mnogo s vremenom (Fater i dr., 2014). Neka istraživanja ukazuju na korist terapija za određenu promenu u ponašanju, kao što je dolazak na sastanke na vreme ili bolje kontrolisanje besa i promena raspoloženja, ali narcisoidne osobe i dalje ostaju relativno bezosećajne ili nepristojni „kreteni“. Terapija je usredsređena na uspostavljanje dobrih odnosa s narcisoidnim pacijentima, razvoj poverenja i možda pomoć u uspostavljanju veza između potencijalno teškog detinjstva i njihovog trenutnog ponašanja, kao i na pažljivo postavljanje granica terapije (na primer, pacijenti će možda želeti da ostaju duže ili počnu kasnije kada im tako odgovara). U literaturi postoje dokazi o prolaznim promenama u prepoznavanju empatije. Na primer, narcisoidni ljudi poseduju netaknutu kognitivnu empatiju, pa će, ako ih terapeut usmeri na odgovarajući način, moći i da je izraze. Međutim, bez pomoći terapeuta ne bi uspeli u tome. Izvan ordinacije psihoterapeuta narcisoidnoj osobi može biti teško da izrazi ili čak razume empatiju u odgovarajućem trenutku, što može da bude zbunjujuće i frustrirajuće za ljude koji su u bilo kakvom odnosu s narcisom. Kognitivna empatija može da bude duboko uznemirujuća i šuplja jer podrazumeva da osoba na intelektualnom nivou shvata šta je empatija, ali ne može da je dostigne na emocionalnom ili bihevioralnom nivou. Kognitivna empatija ispoljava se kad neko kaže: „Razumem zašto si ljut“ – ali bez ikakvih emocija, pa to više liči na intelektualnu vežbu saosećanja nego na ispoljavanje ljudskog razumevanja.
    Uroš S.je citiraoпре 6 дана
    Iz godine u godinu, zahvaljujući napretku neuronauke, uključujući tu i epigenetiku i bolje osmišljene psihoterapije, sve uspešnije lečimo mentalne poremećaje i lakše njima upravljamo, čime poboljšavamo kvalitet života i fizičko i mentalno zdravlje pacijenata koji pate od mentalnih bolesti.
    Uroš S.je citiraoпре 6 дана
    Fransis veruje da ljudi koji se ponašaju poput Trampa (koji je u žiži interesovanja u ovoj knjizi) ne pokazuju znake mentalne bolesti, već su u pitanju sebični prodavci koji sami sebe promovišu i opasni šoumeni. On piše: „Da bismo dijagnostikovali narcisoidni poremećaj ličnosti kod nekoga, ta osoba mora da oseća značajnu nelagodu ili poteškoće u životu zbog svog sebičnog i nesaosećajnog šepurenja.“ Problem i jeste u tome što mnogi narcisoidni ljudi ne osećaju nikakvu nelagodu, niti imaju poteškoće. Naprotiv, oni su veoma uspešni zahvaljujući svojim trgovačkim veštinama, samopromociji, sposobnosti da manipulišu drugima i iskorišćavaju ih i iskreno se iznenade, pa i razbesne kad ih neko prozove zbog njiihovog ponašanja.
    Uroš S.je citiraoпре 6 дана
    Alen Fransis, psihijatar, akademik, primarni tvorac kriterijuma dijagnoze narcisoidnog poremećaja ličnosti i autor polemike Sumrak američkog zdravog razuma:
    b3337386355je citiraoпре 9 дана
    Narcisi možda izgledaju nonšalantno, neobično smireno i kao da ih ništa ne dotiče (ni ono pozitivno, ni ono negativno) – sve dok nešto ne ugrozi njihov ego i ne poljulja njihovo samopouzdanje – tada njihov bes izbija na površinu.
    b3337386355je citiraoпре 9 дана
    Drugi način je pristup prikupljanjem podataka. Kad osoba koja pripada ovoj grupi identifikuje nekog kog želi da privuče, ona pomno motri na njega. Otkrije vrline te osobe i, što je još važnije, njene slabosti. Ona smisli šta tačno treba da kaže i uradi da bi se približila toj osobi. Onda, kad je uhvati u mrežu, zna tačno kako da je kontroliše (to je pristup Talentovanog gospodina Riplija). To se može dešavati tokom dugog perioda (tako toksični narcisoidni roditelj kontroliše svoje dete) ili tokom dosta kraćeg perioda (recimo, tokom udvaranja).
    b3337386355je citiraoпре 10 дана
    Narcisoidnost je malo „blaža“ varijanta. Najlakše ćemo to objasniti ako kažemo da su sve psihopate pomalo narcisoidne, ali nisu svi narcisi psihopate. Narcisi se uzdaju u potvrdu drugih kako bi podigli samopouzdanje i stabilizovali svoju nesigurnost, dok psihopate samopouzdanje dobijaju iz moći, zastrašivanja, kontrolisanja i potrage za zadovoljstvom (i ne zanima ih šta drugi ljudi misle). Narcisi obično imaju površne odnose s ljudima i oslanjaju se na njih kao na izvore potvrde, dok psihopate i sociopate uglavnom iskorišćavaju i zlostavljaju druge ljude. Narcise muči velika nesigurnost i potrebno im je tuđe divljenje, dok psihopate nemaju problem s nesigurnošću, ali genijalno iskorišćavaju nesigurnost drugih. Na kraju krajeva, nedostatak kajanja je to po čemu se ove dve vrste ljudi razlikuju. Narcisi su skloni osećanju stida i stalo im je do toga šta drugi misle, pa kad urade nešto loše, loše se osećaju zbog toga – ne nužno zbog toga što im je žao druge osobe, već možda zato što ih je sramota jer su ih prozvali zbog toga. To šteti njihovom već krhkom samopouzdanju, kao i njihovim izvorima potvrde. Psihopatama i sociopatama, međutim, nije stalo do toga šta drugi ljudi misle o njima, pa kad urade nešto loše, ne zanima ih kako to utiče na druge dokle god oni dobiju to što žele i što im je potrebno. Zbog svoje sposobnosti da na ljude gledaju kao na potrošnu robu, veća je verovatnoća da će iskorišćavati druge ne obazirući se na štetu koju im time nanose. Zgodan primer je to da, kad su narcisi neverni, oni to pokušavaju da sakriju, negiraju, umanjuju značaj toga i možda se čak loše osećaju i stide zbog toga. Kad su psihopate neverne, one čvrsto veruju u to da je to njihovo pravo
    b3337386355je citiraoпре 10 дана
    er je psihopate nazvao „socijalnim grabljivcima koji šarmiraju ljude i manipulišu njima, nemilosrdno se probijajući kroz život i narušavajući društvene norme i očekivanja, a da pritom ne osećaju ni najmanju krivicu ili kajanje“
    Selena Vje citiraoпре 12 дана
    Kad vam neko pokaže kakav je, odmah mu poverujte.

    Maja Andželu
    Uroš S.je citiraoпре 14 дана
    Onda pustimo tu decu u profesionalni svet, u kom takve osobine ne funkcionišu. Kada deca počnu da uče da će im bahatost i sebičnost pomoći da uspeju? Da li je to skromna lekcija o kulturi? Ili to dolazi od njihovih roditelja? Iz njihovog okruženja? Iz medija? Verovatno je tačan odgovor sve navedeno.

    Rad je samo jedan deo života mlade odrasle osobe. Obrasci ponašanja koji omogućavaju uspeh u poslu, nažalost, često ne funkcionišu tako dobro u intimnim vezama. Nesaosećajna osoba može da bude sjajan direktor, ali užasan suprug. Bahata slavna ličnost možda privlači dosta pažnje, ali je loša devojka. Arogantni sportista pun besa možda baca loptu bolje od drugih, ali verovatno nije baš pažljiv i dobar otac.

    Patologizacija lošeg ponašanja

    Vratimo se narcisoidnom poremećaju ličnosti. Većina narcisa dobro se oseća, ne žale se da im je loše i retko razmišljaju o činjenici da im je teško u životu. Oni gaze sve pred sobom ne uzimajući u obzir tuđa osećanja. Žive u grandioznim univerzumima u kojima su oni uvek u pravu (i, da budemo iskreni, često bivaju nagrađeni zbog svog načina ponašanja) i iskorišćavaju ljude i situacije da bi zadovoljili svoje potrebe ne vodeći računa o tome kako njihovo ponašanje utiče na druge. Ipak, s vremenom neki narcisi odluče da nešto preduzmu jer shvate da im se ne dopada da budu tako površni, da povređuju druge, ili pomisle: „Čitavog života ponašam se kao kreten; ne znam kako da se ponašam drugačije.“ Možda su dovoljno samosvesni da shvate da se ne ponašaju lepo, pa se može čak desiti i da se uzrujaju na terapiji kad pokušaju da se oslobode tog obrasca ponašanja. Do takvih uvida neki narcisi dolaze u poodmaklim godinama, kad njihovo mladalačko šepurenje i uspeh na poslu više nisu dovoljni da zainteresuju druge ili kad ih partner ostavi, pa razmišljaju o toj novonastaloj praznini, te shvate da više nisu tako zanimljivi romantičnim partnerima. Ili se jednoga dana osvrnu oko sebe u svom velikom, udobnom domu i shvate da su sasvim sami. Onda kad se ljudi obično suočavaju s egzistencijalnim demonima i žele da zađu malo dublje ispod površine, „samosvesni“ narcis shvata da je za njega nemoguće da zađe u sopstvenu dubinu, što može biti vrlo frustrirajuće i dovesti ga do očajanja. Na neki način možda je po narcise bolje da ne osveste svoju narcisoidnost i da ostanu u blaženom neznanju. Kad narcisi postanu svesni toga da ne poseduju nikakvu dubinu, u njima nastaju još veća praznina i očajanje. Ipak, to je korak u dobrom smeru. Razvitak boli.
    Uroš S.je citiraoпре 14 дана
    Neki naučnici smatraju da je narcisoidnost u porastu (Džin Tvengi); drugi tvrde da se stopa narcisoidnosti ne povećava (Roberts i dr., 2010). Skale koje koristimo za merenje narcisoidnosti (najpoznatija među njima je upitnik NPI – upitnik za ispitivanje narcisoidnosti) zahtevaju da osoba bude iskrena, te na neki način ove skale mere netačne percepcije sopstva i preterano ili iskrivljeno samopouzdanje, umesto toksičnijih narcisoidnih obrazaca koje je teže precizno izmeriti, kao što su nedostatak empatije, odbrambeni stav i gaslajtovanje. Osim toga, one ne detektuju osetljivije narcisoidne obrasce kao što je ozlojeđenost. Ljudi u upitniku mahom neće priznati da su kreteni.

    Stopa narcisoidnog poremećaja ličnosti varira u istraživanjima. Istraživanja koja ispituju prevalenciju narcisoidnog poremećaja ličnosti utvrdila su da ona iznosi oko 1% (Davan i dr., 2010). Drugi istraživači zabeležili su višu stopu prevalencije (6,2%), pri čemu je stopa narcisoidnosti viša kod muškaraca (7,7%) nego kod žena (4,8%) (Stinson i dr., 2008). Da li ove brojke ukazuju na kliničku epidemiju? Ne baš. Ali šta je s antagonizmom, osećajem privilegovanosti, arogantnošću, nedostatkom empatije i potrebom za potvrdom, koji su očigledno u porastu? Trenutno nemamo dovoljno podataka o tendencijama porasta tih pojava da bismo utvrdili da li se one kvalifikuju kao „epidemije“.

    Iako to, nažalost, nije naučna metoda, dovoljno je da pogledamo istorije pretraživanja interneta, sve veći broj knjiga o narcisoidnosti i veliki broj pregleda videa o narcisoidnosti i drugim toksičnim vezama na Jutjubu da nam bude jasno da je tu nešto ozbiljno posredi. Ako je 2018. godine reč „toksično“ proglašena za reč godine, a „narcisoidnost“ je pomodna reč našeg doba, nešto se očigledno dešava.

    Enigma narcisoidnosti: Pravilnik za uspeh?

    Kad je reč o spisku crta ličnosti koji izgleda kao korporativni pravilnik za postizanje uspeha, što je, u suštini, opis brojnih finansijski i profesionalno uspešnih slavnih ličnosti, sportista, političara, medijskih figura, korporativnih biznismena, tehnoloških titana, akademika, raznoraznih milijardera i influensera s društvenih mreža, jesmo li zaista u poziciji da tu pojavu nazovemo poremećaj? Izgleda da je narcisoidnost kao obrazac ponašanja povezana s većom verovatnoćom postizanja finansijskog i poslovnog uspeha, kao i dostizanja slave. Reč je o ironičnoj kombinaciji – deci često govorimo da čekaju red, budu ljubazna prema drugima, dele igračke, govore istinu, da se prema svima jednako odnose i da budu poslušna, a to se kosi sa sredstvima za postizanje uspeha u mnogim industrijama. Kao da se samo u osnovnim školama deca uče kako da ne postanu toksične osobe i da se usprotive narcisoidnosti.
    Uroš S.je citiraoпре 14 дана
    Odstupanje od uobičajenog ponašanja podrazumeva i stanje kad osoba ne spava sedamdeset dva sata (što se može videti kod manije) ili čuje glasove ili vidi nešto što ne postoji (što se viđa kod šizofrenije). Na kraju, opasnost se ogleda u mislima o suicidu, samopovređivanju i vožnji u pijanom stanju. Generalno, nije prijatno bolovati od mentalnih bolesti. Nezavisno od socio-kulturnih normi, većina ljudi s mentalnim poremećajima ne uživa u tome i ti poremećaji ometaju njihove živote. Međutim, kao što ćete videti, retko nailazimo na takve vidove smetnji u narcisoidnom poremećaju ličnosti. Možda ga baš zbog toga u mnogim slučajevima i ne treba kvalifikovati kao poremećaj.
    Uroš S.je citiraoпре 14 дана
    U vezi s većinom mentalnih poremećaja iz DSM-a, pre postavljanja dijagnoze razmatra se nivo lične uznemirenosti, disfunkcije, odstupanja od uobičajenog ponašanja, pa čak i opasnosti po samu osobu ili njeno okruženje. Većinu mentalnih poremećaja karakteriše to da pacijentima nije prijatno (na primer, neizdrživo su anksiozni, vrlo su tužni, ugrožavaju svoje zdravlje lekovima itd.) ili su duboko pogođeni tim stanjem (na primer, toliko su dementni da ne mogu da se brinu o sebi ili su toliko deprimirani da ne mogu da ustanu iz kreveta). Osim toga, uzimamo u obzir to koliko njihovi simptomi ometaju njihove živote; osobe koje pate od anksioznog poremećaja mogu da budu toliko paralisane brigom da ne mogu da idu na posao, ili osoba zavisna od narkotika može toliko vremena trošiti na samo drogiranje ili oporavljanje od efekata droge da izgubi kontakt s ljudima koji su joj bitni u životu.
    Uroš S.je citiraoпре 14 дана
    Na kraju, za dijagnozu narcisoidnog poremećaja ličnosti potrebno je da ta osoba ima patološke crte ličnosti, uključujući tu antagonizam, koji karakterišu grandioznost, osećaj privilegovanosti, egocentričnost, čvrsto uverenje u to da ste bolji od drugih, snishodljivost prema drugima, kao i potreba za privlačenjem pažnje – preterani pokušaji da privučete pažnju drugih i budete u centru pažnje, kao i potreba da vam se drugi dive i pružaju vam potvrdu.

    Ovi obrasci ličnosti moraju da budu postojani i dosledni u različitim situacijama (na primer, na poslu, kod kuće, u javnosti, u porodičnom životu), i ne smeju da budu povezani s narkoticima (na primer, kod osoba koje koriste stimulanse poput kokaina ili alkohola može se uočiti grandioznost), niti s drugim psihijatrijskim stanjem (na primer, grandioznost se javlja tokom manične faze), ili opštim medicinskim stanjem (na primer, nečija ličnost može se promeniti nakon povrede glave).

    Osim toga, u DSM-u se navodi da se ta pogoršanja u funkcionisanju ličnosti ne smatraju normativnim u razvojnoj fazi pojedinca ili njegovom socio-kulturnom okruženju. Tu se situacija dodatno komplikuje.
    Uroš S.je citiraoпре 14 дана
    b. intimnost: njihovi odnosi s ljudima uglavnom su površni i postoje zarad njihovog regulisanja samopouzdanja; ograničeni su manjkom interesovanja za doživljaje druge osobe i usmereni ka zadovoljavanju ličnih interesa. (U prevodu: ne vole da budu sami i potrebni su im odnosi s drugima zarad dobijanja potvrde. Ne zanima ih iskreno partnerov svet, niti svet bilo koje njima bliske osobe. Kada uđu u bliske, intimne odnose s nekim, to je verovatno iz nekog drugog interesa. Biraju partnere zbog novca, imidža, mladosti, moći ili lepote. U skladu s tim, najčešće biraju „trofejnog supružnika“, bogatog partnera ili nekog drugog ko će poboljšati njihov imidž).
    Uroš S.je citiraoпре 14 дана
    b. samousmeravanje: postavljanje ciljeva zasniva se na dobijanju potvrde od drugih; lični kriterijumi su nerazumno visoki kako bi na sebe gledali kao na izuzetne osobe ili suviše niski, što je zasnovano na osećaju privilegovanosti, zbog čega često nisu svesni sopstvenih motivacija. (U prevodu: postavljaju sebi ciljeve na osnovu onoga što drugi ljudi žele i cene, zbog čega su društvene mreže tako prijatno utočište. Svoje ciljeve oblikuju prema tome šta će naići na odobrenje u javnom prostoru. Kad postavljaju ciljeve, postavljaju ih nerealno visoko – na primer „Igraću u ligi NBA“, ili „Kupiću vilu ili ću doktorirati ili sagraditi 50 klinika u Africi“ – i govore o tim ciljevima kao da su već počeli da se ostvaruju. Ili postavljaju svoje ciljeve veoma nisko jer misle da su „bolji“ od okolnosti u kojima se nalaze. Na primer, to je učenik koji nema poštovanja ni prema kome na časovima jer smatra da je pametniji od profesora i ne želi da traći vreme na učenje. Međutim, učenici ponekad govore takve stvari jer znaju da možda neće postići uspeh u školi, pa to predstavljaju kao nevoljnost da se uključe u sam proces, a svoju ravnodušnost kao superiornost u odnosu na sam taj proces i profesora. Postavljanje niskih ciljeva i propratna arogancija njihov su način da zaštite svoje ego),

    2. značajna pogoršanja u međuljudskim odnosima (dovoljno je da je zadovoljen samo jedan uslov – a ili b):

    a. empatija: nedovoljna sposobnost prepoznavanja tuđih osećanja i potreba i identifikovanja s njima; preterano osluškivanje tuđih reakcija, ali samo ako je to važno za njih same; precenjivanje ili potcenjivanje sopstvenog efekta na druge ljude. (U prevodu: nije im bitno šta drugi osećaju, misle ili im je potrebno, pa iako žele potvrdu drugih, nije im stalo do samih tih ljudi. Obraćaju pažnju na druge ili pokušavaju da ih razumeju samo ako to odgovara zadovoljenju njihovih potreba. Često precenjuju i suviše naglašavaju ocene ljudi koje smatraju moćnijim ili bitnijim od sebe. Pomno osluškuju mišljenja i reči svog šefa ili moćnog ili bogatog poznanika jer priželjkuju status koji ta osoba poseduje ili njihovu potvrdu. Zbog toga ljudi s narcisoidnim poremećajem ličnosti ili ne uviđaju kako njihovo bezosećajno i nesaosećajno ponašanje utiče na druge – i to im nije ni bitno – ili misle da su uticajniji nego što jesu i precenjuju svoju moć na druge, naročito kad su ti ljudi bitni ili značajni za njihov imidž ili njihove ciljeve);
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)