Luka Mičeta

Stefan Dečanski

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Ту је на фрескама представљен, сматра се, напад Каталонаца на манастир Хиландар. Легенда о томе каже да је необична магла пала на манастир, збунила нападаче, те су, како објашњава натпис фреске „окренули своја оружја једни против других“. Сви су били убијени осим тројице, који су прихватили православље и постали монаси.
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Још у Немањино доба (1113–1199), Срби су тежили да освоје византијски југ. Откада је краљ Милутин преотео од Византије Скопље, 1282. године, насртаји Срба на византијске територије нису престајали
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Српска црква, која је Милутина поред свих личних грехова, и то за црквена схватања доста тешких, ипак прогласила за свеца, учинила је то гледајући његове успехе и његово дело, које је неоспорно било велико и трајно“, каже Владимир Ћоровић
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Милутин је био велик владар, али рђав као човек; Драгутин је, као личност, имао много више моралног осећања
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    На српски престо је дошао врло амбициозни и способни владар. Са Милутином, дакле, почиње доба великих освајања византијских области
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    После смрти краља Драгутина 1316. године Милутин је запосео њего­ве територије па и Београд а синовца Владислава утамничио. Милу­тин је држао Београд када су Угри Карла Роберта 1319. повратили Београд и Мачву
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Свакако није неважна чињеница да током шестогодишње владавине Драгутин није успео да постигне готово никакав успех у борбама са Византијом.

    Тих дана, на крају Драгутинове владавине, вероватно због незадовољства српских великаша, како пише Данило II, могло се видети да је „земља српска у великом шкрипцу“. Станоје Станојевић додаје да је Драгутин вероватно био непопуларан и због поступка према оцу коме је насилно одузео трон
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Није само пад са коња и лом ноге био једини разлог, али је можда био одлучујући, да Драгутин преда власт Милутину
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Почетком 1282. године Драгутин је несретно пао са коња и сломио ногу. Како бележи Данило II, Драгутин је у томе видео и божју казну, божји знамен, јер је дигао руку на оца
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    После смрти Јована Асена 1241. године али и најезде Монгола који су опустошили неке српске градове и територије, незадовољне српске велможе као и становништво преко чијих поседа је прохујала монголска коњица у пролеће 1243. године дижу побуну и збацују Владислава а на српски трон доводе најмлађег сина Стефана Првовенчаног Уроша I (1243–1276)
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    После смрти Стефана Првовенчаног 1228. године на српски трон је дошао његов прворођени син Радослав
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Радослав је, изузетно прогрчки настројен, чак преузео и византијско царско презиме Дука. Без обзира на то што је већ постојала српска аутокефална црква, Радослав је хтео да српску цркву приближи Охридској архиепископији, црквеном центру западногрчког света. Због тога његов стриц Сава, први српски архиепископ, напушта Србију и одлази на путовање на исток.
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    О Урошевом ропству […] говоре изричито само угарске повеље. Наши извори, као што би се могло по њиховој природи и очекивати, немају ништа о том за српског краља врло непријатном инциденту. Ни биографија краља Уроша не садржи ни најмање алузије на ту његову незгоду.
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Краљ Урош се потом повлачи у Хум где се, после више од тридесет година владавине (1243–1276), и замонашио а потом и умро. Сахрањен је у својој задужбини Сопоћанима
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Ковање новца почело је у Србији у првој половини 13. века. Први познати српски новац кован је од бакра, по узору на византијски и припадао је краљу Радославу
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Међутим, што Драгутиново нестрпљење, што утицај и подршка Угарске, навели су српског младог краља да устане против свог оца. Драгутин је поразио Уроша у бици код Гацка 1276. године и преузео власт у Србији
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Како наводи Владимир Ћоровић, значајна је Урошева „широкогруда верска политика према католицима у Србији, која му је стекла много пријатеља“
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    За време Уроша I, из Зете ишчезавају потомци Вуканови. Ђорђе је носио краљевску титулу још 1248. Његов брат Стефан је подигао манастир Морачу 1252. и био запамћен као краљ. Њихов трећи брат Димитрије имао је титулу жупана пре но што се закалуђерио. С том генерацијом гаси се Вуканова споредна лоза међу Немањићима.“
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Настојања Млечана да потисну српски новац била су позната у Италији, што је Данте Алигијери (1265–1321) овековечио у свом делу Божансtвена комеdија:

    „И онај из Раше, који слабо примењује калуп млетачки [кривотвори гроше млетачке]“18
    Danijela Canićje citiralaпре 9 месеци
    Краљ Урош, „непобедиви краљ“ како су га звали Которани, био је уверен да је световна власт носилац државног живота, реда и поретка па је цркву тежио да потчини држави али „уверен исто тако, да је црква један од најважнијих фактора у социјалном и државном животу, он је снажно помагао цркву, подједнако и православну и католичку14 […] јер је знао, да је снажна и добро организована црква […] најбољи помагач и најсигурнији ослонац државе“ (Станоје Станојевић
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)