Kosmopolitske i druge priče

Kućepaziteljice koje su je kadgod im se pružila prilika uhodile, klele su se, isto tako uvereno kao i slikari, da su je zaticali kako s cvećem šapuće, ili se možda samo uzajamno, jedno drugom poveravaju. Bilo kako bilo, cvetanje na Monmartru džinovskih orhideja koje su uspevale jedino na Tajlandu, moglo se objasniti isključivo svetiteljskim rukama dame s kučencetom.

Pošto, kako iz toga proizilazi, o sebi nije govorila, njenim susedima nije preostalo ništa drugo, već da je procenjuju na osnovu onoga što vide, što će reći na osnovu spoljnih obeležja. Takva merila su joj, u to nema nikakve sumnje, išla u prilog, jer je bez izuzetaka, bila uvek uredna i u dobrom raspoloženju. Da je na to veoma pazila svedoči činjenica da je ni u ranim jutarnjim časovima niko nije video da do obližnje prodavnice s hranom odlazi bez šminke i šešira. Raspolagala je, očito, velikom zbirkom šešira koji su, kao buketi cveća, podsećali na bel epok ili na takođe slavno viktorijansko doba.

Svi oni koji leti, razdražljivi i znojavi, hrle na jug, ne znaju kakvo je zadovoljstvo putovati na sever.

– Zar nije primetio – pitao je prostodušno – da čak i tako primitivno urađen središni ornament ima grešku? Da su kraci nejednake dužine?

– Namerno je to učinjeno – odgovori putnik sa sigurnošću koja je trgovca još više zbunila. – Pošto su uvereni da je jedino Alah nepogrešiv, tkači su u svesnim omaškama videli dokaz verske poniznosti.

Nije, naravno, bilo ništa neobično da se dela čak i čuvenih majstora nađu u birtijama jer su ih slikari zalagali za piće. Mada se zbog toga za flamanske kafedžije može reći da su bili prvi galeristi i kolekcionari