Digitalno zlato

Kako se ispostavlja, u Kini nema etike – nema moralne obaveze

Argentinski bitkoinski startap Bitpagos

arli je bio možda najpoznatiji kao tvorac lajtkoina, jedne od najuspešnijih alternativnih virtuelnih valuta.

Kameron i Tajler Vinklvos

„Ja se sad bavim nečim drugim i verovatno ubuduće neću dolaziti“, napisao je Satoši Martiju početkom maja pre nego što je prebacio vlasništvo sajta na njega i nestao u etru.

Art Forc je i sam rudario u potrazi za novčićima – koristeći tehnologiju grafičkog procesora koju je otkrio Laslo – i znao je da će, ukoliko se poljulja poverenje u sistem, njegovi novčići biti bezvredni.

Dok mu je kompjuter radio punom snagom u pokušaju da stvori nove novčiće, on se brinuo oko ugljen-dioksida koji bi ispuštali svi kompjuteri u trci da naprave novčiće.

Ključna odlika uspešnog novca, vremenski gledano, nije ko ga je izdao – pa čak ni koliko je lako prenosiv ili izdržljiv – već broj ljudi voljnih da ga upotrebljavaju.

da je najbolje mesto za ovo upravo Slešdot.

Kampanja sa ciljem da se bitkoin probije u medije počela je nekoliko nedelja ranije

Program je u junu skinut oko tri hiljade puta, ali je u julu ovaj broj porastao na više od dvadeset hiljada.

sistemi su jači kada ne postoji samo jedna tačka oslonca, jer inače kada ona otkaže, otkaže sve.

Decentralizovani sistemi kao internet i Vikipedija mogli su koristiti stručnost svih svojih korisnika, za razliku od AOL mreže ili Enciklopedije Britanike.

jedna od najvećih vrlina tehnologija bila je konceptualna otmenost decentralizovane mreže i softvera otvorenog koda, koji ažuriraju i održavaju svi korisnici, a ne samo autor.

Bitkoinski konsenzusni model, koji je zahtevao da svaki novi dodatak blok-lancu – i sve izmene bitkoinskog softvera – mora odobriti većina računara ili čvorova na mreži, osiguravao je da, čak i ako neko proba da promeni pravila ili poremeti blok-lanac, ne može to da uradi bez podrške 50% drugih računara na mreži. Prema ovom modelu, mreža jeste ostajala nezaštićena ukoliko bi jedna osoba ili grupa preuzele više od pedeset posto procesorske moći; tako nešto nazivamo pedesetjednoprocentni napad. Ako bi pristalice bitkoina poput Lasla pridodale mnogo procesorske moći, protivnik bi teže skupio više od pedeset i jedan posto snage.

Ipak, Satoši je shvatao i da više procesorske snage na mreži znači jaču mrežu dokle god ljudi s jakim računarima, kao Laslo, žele da se bitkoin probije.

Sve do sada, niko nije bio naročito motivisan da upotrebi veliku procesorsku snagu za rudarenje, pošto bitkoini u suštini nisu imali vrednost. Ipak, Laslo je rešio da isproba ovu slabu tačku.

Za Satošija, međutim, važnije od prodaje i kupovine bitkoina bilo je kako kupovati nešto drugo za bitkoin.

Po ovom merilu, jedan dolar je vredeo oko hiljadu bitkoina najvećim delom oktobra i novembra 2009.

Ova razmena skrenula je pažnju na očigledno pitanje: koliko bitkoin treba da vredi.