Ti si meni sve

Uvek je lakše onima koji odlaze. Novi aerodrom, novi grad, nova poznanstva. Oni koji ostaju moraju da popune prazninu koju u svakodnevici ostavlja onaj koji je otišao.

Da, te večeri kada je čak dala i naslov romanu, pričale smo o tome kako bebe plaču kada majka zatvori vrata ili lopta ode na drugi kraj sobe. To je zbog toga što bebe nemaju ideju da onaj ko ode može i da se vrati. Odrasli plaču jer se nadaju da će se nešto što je prošlo i neko ko je otišao vratiti, iako znaju da neće.

Trenuci najveće sreće nikada nemaju trećeg svedoka koji će tu sreću da zabeleži.

Rođeni Beograđani, kada osete da padaju u depresiju, moraju da skoknu do lekara, apoteke ili do kafane. Mi provincijalci skoknemo Ibarskom ili auto-putem do rodnog grada. Ako tako ne uspemo da se izvučemo, onda prelazimo na beogradsku varijantu lekar-apoteka-kafana.

Kada nestane onaj kojeg voliš ostane prostor u kom je taj neko tu ali ga ne možeš dodirnuti. Ostane vreme koje ne teče. Ostane osećaj da je sve moglo biti drugačije da si našla prave reči.

„Ako voliš dve žene, odluči se za onu drugu jer tu drugu ne bi zavoleo da nije bolja od prve.“

Ne tuguj noćas, gore glavu, sad kad smo jedno ja i ti, obriši s lica suzu plavu, Crna Goro, ljubavi. Jer tvoja brda i doline, ne, nisu same ostale, svi gorski vuci iz planine, ispod tvoje zastave, i nemoj

Bojim se noći kada ćemo zaspati svako na svojoj strani kreveta. Tada ćemo početi da trošimo kusur od ljubavi. Obećali smo jedno drugom da ćemo prepoznati taj trenutak i razići se. Bez kusura. A to je teško. Uvek nas nešto tera da ostanemo zajedno i kada prestanemo da se držimo za ruke, i kada prestanemo da vodimo ljubav svakog dana i kada prestanemo da s nestrpljenjem iščekujemo pogled koji nas uvek učini srećnim usled spoznaje da nas taj neko voli i da smo mu važni.

ao je Saša ljutito i otišao.
Nisam se ni okrenula za njim.
Ne podnosim ljute muškarce. Svaki povišen ton u meni izaziva osećaj rezignacije i ubija potrebu da dajem najbolje od sebe.

Naručuje mi nešto od Bisere Veletanlić i pevam „šta će mi oko, kad suzom vlaži? Šta će mi ruka, kad tvoju traži? Šta će mi duša? Šta od nje osta? Tebe sam željna, nikad te dosta... Ti ljubiš nežno, ljubiš polako, ti ljubiš voliš me jako, bez tebe...“