Ti si meni sve

Uvek je lakše onima koji odlaze. Novi aerodrom, novi grad, nova poznanstva. Oni koji ostaju moraju da popune prazninu koju u svakodnevici ostavlja onaj koji je otišao.

Da, te večeri kada je čak dala i naslov romanu, pričale smo o tome kako bebe plaču kada majka zatvori vrata ili lopta ode na drugi kraj sobe. To je zbog toga što bebe nemaju ideju da onaj ko ode može i da se vrati. Odrasli plaču jer se nadaju da će se nešto što je prošlo i neko ko je otišao vratiti, iako znaju da neće.

Trenuci najveće sreće nikada nemaju trećeg svedoka koji će tu sreću da zabeleži.

Ne tuguj noćas, gore glavu, sad kad smo jedno ja i ti, obriši s lica suzu plavu, Crna Goro, ljubavi. Jer tvoja brda i doline, ne, nisu same ostale, svi gorski vuci iz planine, ispod tvoje zastave, i nemoj

Bojim se noći kada ćemo zaspati svako na svojoj strani kreveta. Tada ćemo početi da trošimo kusur od ljubavi. Obećali smo jedno drugom da ćemo prepoznati taj trenutak i razići se. Bez kusura. A to je teško. Uvek nas nešto tera da ostanemo zajedno i kada prestanemo da se držimo za ruke, i kada prestanemo da vodimo ljubav svakog dana i kada prestanemo da s nestrpljenjem iščekujemo pogled koji nas uvek učini srećnim usled spoznaje da nas taj neko voli i da smo mu važni.

ao je Saša ljutito i otišao.
Nisam se ni okrenula za njim.
Ne podnosim ljute muškarce. Svaki povišen ton u meni izaziva osećaj rezignacije i ubija potrebu da dajem najbolje od sebe.

Sva moja razočaranja u ljubavima koje su mi se desile posle Belog K. bila su posledica moje bezuspešne potrage za istom količinom iznenadnih izliva ljubavi i dokaza da sam jedina i najbolja. On je umeo da mi ih pruži. Sve posle Belog K. bilo je moje preispitivanje, uporno sam se trudila da odgonetnem u čemu sam sa drugima pogrešila pa me nisu voleli kao Beli K.

alkohola.
Kada provedem noć sa prijateljima iz detinjstva, sledećeg jutra se uvek probudim mlađa i sklona razmišljanju da se ništa važno od vremena kada sam upisivala fakultet nije ni desilo.
Znam i da će u kafanici neko spomenuti Belog K, ja ću kao i u

Kako je lepo kada vreme meriš prema emitovanju omiljenih serija. Strepiš za živote nekih ljudi sa ekrana i zaboraviš da ti u tvom nešto fali. Tako bih volela da mi se nikada ništa nije desilo, da ništa i nikog više ne čekam i da mogu sada da zaspim uz knjigu na čijim stranicama neću prepoznati sebe.

Nije zainteresovan za tebe ako ne napravi prvi potez, ako ne prihvati tvoj zahtev za prijateljstvo na Fejsu, ako te nije pozvao da izađete zajedno, sami, ako se sa tobom viđa samo tokom nedelje i ne interesuje ga šta radiš za vikend, jer sigurno ne planira da ga provedeš sa njim, ako prvi ode sa sastanka i pritom te još i ne isprati kući, ako insistira da podelite račun u restoranu, ako traži da budete u slobodnoj vezi, ako otkaže sastanak s tobom više od jednom, ako ode kući odmah posle seksa i ne ostane na doručku, ako te pita da li tvoja drugarica ima dečka, ako zaboravi tvoj rođendan, ako ti ne pokloni romantičan poklon za Dan zaljubljenih, ako prođe po nedelju dana a da se ne seti da ti se javi, ako ne želi da te upozna sa svojim prijateljima i ako ne želi da s tobom provede svoj rođendan ili Novu godinu, ako stalno priča o svojoj bivšoj, ako ne želi seks, ako posle dugogodišnje veze izbegava da te zaprosi, ako planira da godišnji odmor provede bez tebe, ako se oženi drugom...

„Pobednici nemaju vremena da se sećaju“, kaže Dule Vujošević u emisiji Balkanskom ulicom – sećaju se samo poraženi.

taj osećaj da si nečija, a ne da si svačija, jeste ljubav.

Uvek je lakše onima koji odlaze. Novi aerodrom, novi grad, nova poznanstva. Oni koji ostaju moraju da popune prazninu koju u svakodnevici ostavlja onaj koji je otišao.

Ti si tajna, ti si smisao mog puta, i u tami zadnja svetiljka dok lutam, da te nema, ti što nikad me ne kriviš, da te nema, da ne živiš, svi bi putevi bez kraja bili znaj...“

Ljubav bledi kada se zapitamo koga smo sve propustili učaureni u vernost nekome ko nas sve manje zaslužuje.

Kada nestane onaj kojeg voliš ostane prostor u kom je taj neko tu ali ga ne možeš dodirnuti. Ostane vreme koje ne teče. Ostane osećaj da je sve moglo biti drugačije da si našla prave reči. Ostane nada da ćeš pronaći prave reči za one koji će doći u tvoj život.

u mom telu izaziva talase toplote usled sećanja na vreme kada je to bio jedini svet za koji sam znala i talase jeze pri spoznaji da je to samo ikonografija u kojoj sada sede osobe koje slučajno nose isto prezime

Pitam se da li je sve posle trenutka kad prestanemo da se pitamo „da li će doći?“, „da li me voli?“ i „da li sam jedina?“ samo period zaboravljanja onoga što je dvoje ljudi opčinilo kada su se sreli.

Sreća je kada ništa ne očekuješ i kada nešto lepo umeš da prihvatiš bez straha i u trenutku kada ti se desi.

Oni koji ostaju moraju da popune prazninu koju u svakodnevici ostavlja onaj koji je otišao.