Zovem se Mama

Ozbiljna je stvar dati čoveku ime, ceo svet u čoveka stane.

Donja majica je zakon nad zakonima. Ona je Ustav oblačenja deteta.

Mada, to što je gužva kod Njih u sobi, to je već normalno stanje, nego što je panika kod Nas u krevetu. Usred noći se samo pojavi crna silueta pored našeg kreveta i bez pitanja počne četvoronoške da mili preko roditeljske prepreke i upada između Nas. Za njom najčešće stižu još dve pojave, spavajući na nogama, i pentraju se na Nas. Na kraju Žmu i ja spavamo kao šišmiši, glavama nadole, noktima se držimo za rubove kreveta, a Oni... Oni razbacaju sve svoje raspoložive ekstremitete, ne mož’ ih prebrojati. Naravno, tu su i prateće plišane životinje koje dovlače sa sobom. Ako se probudiš sa dečjim laktom u ustima i medveđom njuškom u oku, to je to – radosti roditeljstva. I brojne porodice.

I dok vi trepćete od čuda šta vas je snašlo, ne usuđujući se da ikome to kažete (jer, naravno, svi drugi imaju decu kao iz roditeljskog udžbenika), „deca rastu“.

Rastu u cugovima, rastu više no što santimetrima i metrima može da se izmeri. Rastu brzinom koju vreme ne može da stigne. Rastu krišom noću dok spavate, danju dok trepćete.

„Ako želite da vaše dete bude uspešno, zaboravite balet i časove klavira. Ljubav je sve što vam treba. Deca majki koje znaju da vole imaju pojačan rad mozga u delovima važnim za učenje. Tako kažu istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu.“

roditeljstvo zanat koji se usput uči. Pravih saveta nema, sem onog da gledaš kakvo ti je dete, a nijedno nije isto kao drugo, i probaš da radiš najbolje što znaš

kad bismo se sećali svega što smo proživeli sa decom, natalitet bi još drastičnije padao.

gladna beba sve saopštiti urlanjem. Problem je što bebe dreče i kad nisu gladne, pa ti gledaj u pasulj šta budući pesnik hoće da kaže. Jer bebe muče tri faktora: glad, uneređenost donjeg predela tela i grčevi. Ako je sve troje sanirano, a beba i dalje konkuriše vatrogasnoj sireni, šta bi moglo drugo da bude sem ipak neutoljene gladi? Možda ipak nije dovoljno jela, možda gladuje?

Uostalom, kako i ne bi. Doneseš bebu kući i kako da znaš da li je dovoljno jela, naročito ako sisa. Mleko u prahu i nekako može da se izmeri, ali coktanje, dremanje, smeškanje i treptanje nemaju ugrađenu mericu pri sisanju. Ko da zna kad je dosta i da li je dovoljno? A bebe nemaju titl. Ni tabelu sa jasnim merama potrošnje goriva. Pretpostavka je da će

Glavna briga svake majke je da joj dete ne bude gladno. Od prvog dana kad ga ugleda, pa do trenutka kada je nekadašnja beba, sada već brkati dvometraš ili matrona sa više dece, gleda kao podetinjili predmet smeštanja u starački dom. Nema veze koliko je veliko ili staro dete, važno je da je sito. I da je jelo nešto toplo, makar je napolju saharski titrala vrućina. Najbolje na kašiku. Najzdravije. Dobre su ove dijete, baš su zgodne, al’ ne može čovek od vazduha da živi, ko je video da čovek kao ’tica zoblje zrnevlje, lepo je smršati, al’ nešto mora da se jede.