Gospođo, quo vadis?

nazvati sebe srećnim znači prizivati propast

Kada se Bog obraća nama – to se zove psihoza“ – lepo su primetili u TV seriji Dr Haus.

Ljubav ume da dođe sa brigom, sa navikom, sa dužnošću. Ali ni ljubav nije dovoljan razlog da čovek dobrovoljno izgubi sebe: jer ko je zapravo taj ko voli – ako u nama nema nas? Ako u nama nema nas – ko je, onda, taj koga volimo?

Ljubav ume da dođe sa brigom, sa navikom, sa dužnošću. Ali ni ljubav nije dovoljan razlog da čovek dobrovoljno izgubi sebe: jer ko je zapravo taj ko voli – ako u nama nema nas? Ako u nama nema nas – ko je, onda, taj koga volimo?

NEMA SVRHE VRAĆATI SE U JUČE, ZATO ŠTO SAM TAMO BILA NEKO DRUGI

I možda ne želim da to menjam zato što se nadam da će me i „detinjstvo“ i alavost sačuvati, makar još neko vreme, makar još samo

Sister, kako ga ti tupiš i ne znaš kad da staneš, kažem sebi.

čovek može da usložnjava život ili da ga pojednostavljuje..

Mojim roditeljima
(koji su, kao i većina normalnih roditelja, bili ubeđeni da znaju šta rade)

Pa ako su opšti senzibilitet i sistem vrednosti izmenjeni u toj meri za nešto malo više od samo pola veka, u kojoj meri su izmenjeni za bezmalo dva milenijuma?

AKO NE ZNAŠ GDE IDEŠ, STIĆI ĆEŠ TAMO KOJIM GOD PUTEM DA KRENEŠ

DA POZNAJEŠ VREME TAKO DOBRO KAO JA, NE BI POMINJALA NJEGOVO UBIJANJE

da nema apsolutno nikakvih dokaza da mu je bilo koja religija draža od bilo koje druge: sve nas voli − ne voli, ili ne primećuje u istoj meri.

Sve dok hodaš i negde ideš, a glava ti je na ramenima, dobro si prošla, pomislim

Ja želim svoju sopstvenu, markiranu verziju spokoja

kako zadržati osmeh dok gubiš glavu

Jer nemaštovitost je garancija opstanka vrste

pre nego što mediokritetska, masovna mašina počne da na sve, kao na pakete sa lomljivim sadržajem, udara oznake koja strana treba da bude gore, a koja dole

pozvani ste na bal idiota i više nema potrebe da se osećate kao jedini idiot u selu

trenuci za sebe koji su ukradeni, i utoliko dragoceniji