Citati iz knjige „Proces prisutnosti“ autora Majkl Braun

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.
Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.
„Prihvatanje je početak promene.“
Pomenute situacije se od svih drugih okolnosti koje proživljavamo izdvajaju po tome što na njih reagujemo emocionalno.
Još jedan značajan uvid koji moramo da shvatimo kroz ova nameštena iskustva jeste taj da odrazi nisu stvarni.
U toku putovanja, imaćemo priliku i da shvatimo da su odrazi koji nas navode da projektujemo a zatim i reagujemo – potisnuta sećanja koja samo nama nešto znače.
Do kraja naših deset nedelja, kroz lično iskustvo spoznajemo da, svaki put kada se emocionalno uznemirimo, postajemo svesni sopstvenih stanja emocionalnog naboja.
Zato što je upotreba odraza (glasnika) jedini način da „vidimo“ našu duboko potisnutu prošlost i tako je integrišemo: ako ta potisnuta sećanja ne izbiju na površinu da bismo ih svesno integrisali, ona nastavljaju da utiču na naše trenutne okolnosti.
Kroz proces prisutnosti, događaj koji u nama pokreće uznemirenost nazivamo „glasnikom“.
Ta okolnost na nas utiče na emocionalno neprijatan način zato što nas podseća na nešto neprijatno iz prošlosti što još nismo integrisali.
Naša najranija sećanja dostupna su nam samo kao emocionalni potpisi.
Pošto su potisnuta sećanja i prateći emocionalni potpisi toliko duboko utisnuti u našu nesvesnost da su – ako ih ikada i vidimo – samo bezimena osećanja, nije ni moguće a ni potrebno da ih prizivamo kao slike uma onako kako to činimo sa sećanjem na nedavni događaj. Zato se one u našoj svesti i ne pojavljuju na taj način. Kada rešimo da ih izvučemo na površinu svog iskustva da bismo mogli da ih svesno integrišemo, oni se javljaju kao odrazi i projekcije.
Mnoga od tih iskustava ponovo ulaze i izlaze iz naše svesti kao osećaji koje naizgled ne možemo da povežemo ni sa čim što pamtimo, a kamoli razumemo.
Nasuprot izvornoj prisutnosti, naš identitet odrasle osobe većim je delom lažan i predstavlja pretvaranje – reakciju na naš neintegrisani otisak.
Međutim, kada jednom otkrijemo kako da se svesno odvojimo od promenljivog iskustva, kroz takvo iskustvo ćemo shvatiti da, iako se naš individualni izraz stalno menja, mi ostajemo nepromenjeni.
Shvatanje da se sve iskustvo neprestano menja vrlo je produktivno saznanje, jer nam otkriva da, kada ne cenimo kvalitet iskustva koje trenutno proživljavamo, uvek postoji mogućnost da ga promenimo.
Um razume jedino okrivljavanje drugih. Ako nam se život ne odvija prema našim unapred osmišljenim planovima i rasporedima, onda treba okriviti nekoga ili nešto drugo.
Da bismo iz ovog procesa dobili nešto važno, namera da to ostvarimo mora da potekne od nas samih.
Doslednost u svakom nastojanju, uprkos spoljnim smetnjama, jeste recept za sakupljanje snage volje.
Dogodiće se da se u nekim trenucima, ili čak danima, osećamo rasejano i zbunjeno. Ovo se dešava zato što stičemo novu svest o tome gde sve u našem iskustvu nismo prisutni. Takva stanja rasejanosti i zbunjenosti već su nam se dešavala u životu. Međutim, kako nam se svesnost sadašnjeg trenutka povećava, postajemo ih bolno svesni. Naša bezuslovna svesnost njihovog postojanja pomaže nam da ih integrišemo.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)