Citati iz knjige „Dnevnik jednog čarobnjaka“ autora Paulo Koeljo

Bog nije osveta, Bog je Ljubav. Njegova jedina kazna sastoji se u tome da nekoga ko je prekinuo neko delo Ljubavi primora da ga nastavi.
Od svih načina koje je čovek smislio da bi sebi naudio najgora je Ljubav. Neprestano patimo zbog nekog ko nas ne voli, zbog nekog ko nas je ostavio, zbog nekog ko neće da nas ostavi. Ako smo samci, to je zato što nas niko ne želi, ako smo oženjeni, pretvaramo brak u ropstvo.
Pravi put mudrosti može se prepoznati po svega tri odlike – objasni Petrus. – Prvo, on mora da sadrži Agape, a o tome ću ti govoriti kasnije; drugo, mora da ima neku praktičnu primenu u životu jer, u protivnom, mudrost postaje beskorisna i istrune kao mač koji se nikad ne upotrebljava. I, napokon, to mora da bude put koji može da prokrči bilo ko od nas.
bi se okajali grehovi treba stalno hodati napred, prilagođavajući se novim okolnostima i primajući, zauzvrat, hiljade blagoslova koje život svesrdno nudi onima koji to od njega traže.
Bog nije osveta, Bog je Ljubav. Njegova jedina kazna sastoji se u tome da nekoga ko je prekinuo neko delo Ljubavi primora da ga nastavi.
Stigao sam do Gvozdenog krsta pridržavajući se za Petrusa jer zbog povreda na nozi nisam mogao da hodam sam.
VEŽBA SLUŠANJA
Opusti se. Zatvori oči.
Pokušaj nekoliko minuta da se usredsrediš na sve zvukove koji te okružuju, kao da slušaš orkestar koji svira na svojim instrumentima.
Malo-pomalo počećeš da razaznaješ svaki pojedinačni zvuk. Usmeri pažnju na svaki od njih ponaosob, kao da svira samo jedan instrument, nastojeći pritom da sve ostale zvukove odstraniš iz svoje svesti.
Svakodnevnim upražnjavanjem ove vežbe počećeš da čuješ glasove. U prvi mah ćeš pomisliti da su oni samo plod tvoje uobrazilje. Kasnije ćeš otkriti da su to glasovi osoba bivših, sadašnjih i budućih, koji pripadaju Pamćenju Vremena.
Najkraće vreme trajanja: deset minuta.
VEŽBA SAHRANJIVANJA ŽIVOG
Lezi na zemlju i opusti se. Skrsti ruke na grudima u položaju mrtvaca.
Zamisli sve pojedinosti svoje sahrane, kao da će se dogoditi sutra. Jedina razlika je u tome što ćeš biti sahranjen živ. Prema tome kako se odvija priča – kapela, pratnja do groba, spuštanje kovčega u grob, dolazak crva – napinji sve svoje mišiće u očajničkom naporu da se pokreneš. Ali ne pomeraj se. Ne pomeraj se sve do trenutka kada ćeš, ne mogavši više da izdržiš, jednim pokretom celog tela razmaknuti daske kovčega, udahnuti duboko i postati slobodan.
Taj pokret će biti efektniji ako ga prati krik, krik koji potiče iz najdubljih dubina tvog tela.
DISANJE RAM-a
Ispusti vazduh iz pluća tako da budu prazna koliko god je to moguće. Zatim udiši pritom polagano podižući ruke uvis. Dok udišeš, usredsredi svoju pažnju da bi mogao da osetiš u sebi kako te prožimaju ljubav, spokojstvo i sklad sa Univerzumom.
Zadrži vazduh u plućima i podignute ruke što duže možeš, uživajući u unutarnjoj i spoljnoj harmoniji. Kad dođeš do ivice izdržljivosti, naglo izdahni izgovarajući reč RAM.
Ponavljaj vežbu pet minuta.
BUĐENJE INTUICIJE (VEŽBA VODE)
Napravi baricu vode na nekoj glatkoj i neporoznoj površini. Posmatraj je izvesno vreme. Zatim počni da se igraš vodom, neobavezno, bez ikakve namere i cilja. Crtaj oblike koji nemaju nikakvo značenje. Ponavljaj tu vežbu nedelju dana, svaki put najmanje deset minuta.
Ne očekuj od ove vežbe nikakve praktične rezultate jer će ona, malo-pomalo, probuditi tvoju Intuiciju. Kad ova počne sama da ti se javlja, u bilo koje doba dana, uvek se pouzdaj u nju.
VEŽBA SVIREPOSTI
Kad god ti na um padne neka pomisao za koju smatraš da bi mogla da ti naškodi – ljubomora, samosažaljenje, ljubavni jadi, zavist, mržnja itd. – postupi na sledeći način:
Zarivaj nokat kažiprsta u koren nokta palca sve dok ne osetiš snažan bol. Usredsredi se na njega: on na fizičkom planu odražava onu patnju koju osećaš u duši. Ne popuštaj pritisak sve dok se ta misao ne izgubi iz tvoje svesti.
Ponavljaj vežbu onoliko puta koliko je potrebno, čak i uzastopce, sve dok te misao ne napusti. Ona će se javljati sve ređe i ređe, a potpuno će nestati pod uslovom da nikad ne zaboraviš da zariješ nokat u palac svaki put kad ti takva misao dođe na um.
OBRED GLASNIKA
1) Sedi i potpuno se opusti. Dozvoli svom duhu da luta kud mu se prohte i mislima da slobodno blude. Posle izvesnog vremena počni da ponavljaš samom sebi: „Ja sam sad opušten i moje oči spavaju snom sveta.“
2) Kad osetiš da ti je svest rasterećena svih briga, zamisli sa svoje desne strane jedan stub vatre sa živim, bleštavim plamenovima. Tada reci tihim glasom: „Naređujem svojoj podsvesti da se ispolji. Neka se otvori prema meni i otkrije svoje čarobne tajne.“ Onda malo pričekaj, usredsređen jedino na vatreni stub. Ako se pojavi neka slika, ona će biti odraz tvoje podsvesti. Pokušaj da je sačuvaš.
3) Održavajući neprekidno stub vatre sa svoje desne strane, pokušaj sada da zamisliš drugi stub s leve strane. Kad se vatra rasplamsa, izgovori tiho ove reči: „Neka se snaga Jagnjeta, koja se ispoljava u svemu i u svima, ispolji sada i u meni dok prizivam svog Glasnika. (Ime Glasnika), pojavi mi se ovog časa.“
4) Razgovaraj sa svojim Glasnikom, koji treba da se pojavi između dva stuba. Upoznaj ga sa svojim problemom, zatraži mu da te posavetuje i daj mu potrebna uputstva.
5) Kad završiš razgovor, isprati Glasnika sledećim rečima: „Blagodarim Jagnjetu na čudu koje sam učinio. I neka se (ime glasnika) vrati uvek kad ga prizovem, a i kad je daleko od mene, neka mi pomaže da ostvarim svoje delo.“
Napomena: Prilikom prvog ili tokom prvih nekoliko prizivanja – zavisno od moći koncentracije osobe koja izvodi obred – ne izgovara se ime Glasnika. Kaže se samo „On“. Ako je obred obavljen kako valja, Glasnik treba sam da otkrije svoje ime, posredstvom telepatije. U protivnom, budi uporan da saznaš kako mu je ime i tek tada počni s njim da razgovaraš. Što se obred češće ponavlja, prisustvo Glasnika bivaće sve intenzivnije, a ti ćeš sve brže i uspešnije obavljati ono što si naumio.
VEŽBA BRZINE
Hodaj dva puta sporije od uobičajene brzine. Obraćaj pažnju na sve pojedinosti, na ljude i predele oko sebe.
Najpogodnije vreme za izvođenje ove vežbe jeste posle doručka.
Ponavljaj vežbu tokom sedam dana.
VEŽBA SEMENKE
Klekni na zemlju. Zatim sedi na pete i nagni se tako da ti glava dotiče kolena. Pruži ruke unazad. Zauzeo si položaj fetusa. Sad se opusti i zaboravi na sve što te tišti. Diši ravnomerno i duboko. Malo-pomalo shvatićeš da si sićušna semenka udobno ušuškana u zemlji. Sve oko tebe je toplo i nežno. Spavaš mirnim snom. Najednom, jedan prst se pomera. Stabljika više ne želi da bude semenka, hoće da se rodi. Polagano počinješ da pokrećeš ruke, a telo ti se uspravlja, uspravlja, sve dok ponovo ne sedneš na pete. Zatim počinješ da ispravljaš leđa i lagano, lagano vraćaš se u klečeći položaj. Sve to vreme zamišljaj da si semenka koja se preobražava u stabljiku što postepeno niče iz zemlje.
Nastupa trenutak da se potpuno probiješ iz zemlje. Polako se podižeš, spuštaš na tlo najpre jednu a onda i drugu nogu, boreći se da održiš ravnotežu kao što se stabljika bori za svoj prostor. A onda već čvrsto stojiš na zemlji. Zamišljaj polje oko sebe, sunce, vodu, vetar i ptice. Ti si stabljika koja počinje da raste. Podiži lagano ruke prema nebu. Pružaj ih sve više i više, kao da želiš da dohvatiš ogromno sunce koje sija iznad tebe, daje ti snagu i privlači te. Tvoje telo je sve čvršće, tvoji mišići se zatežu, a ti osećaš kako rasteš, rasteš do bezmerja. Napetost se pojačava, postaje bolna, nepodnošljiva. Kad više ne možeš da izdržiš, ispuštaš krik i otvaraš oči.
Ponavljaj ovu vežbu sedam dana uzastopce, uvek u isto vreme.
Isus je jednom rekao: ’Kuća moga oca ima mnogo staništa.’
– Tajna je u sledećem – rekao je najzad Petrus. – Ne možeš da naučiš, ako i sam ne poučavaš.
Život nas uči u svakom trenutku, a jedina je tajna u tome da prihvatimo prostu i jednostavnu istinu: da i u svom svakodnevnom životu možemo postati jednako mudri kao Solomon i jednako moćni kao Aleksandar Veliki.
„Pogrešno rešenje će ti ukazati ono dobro“.
Najteži trenutak jer se čovek tad boji poraza i hoće da odustane pre nego što do toga dođe.
Hoću samo nešto da ti kažem: ljudi koji se smatraju mudrim ­neodlučni su u času kada treba da izdaju naređenja, a neposlušni u času kada treba da ih izvrše.
Naš neprijatelj ulazi u borbu samo zato što zna da može da nas pogodi i to upravo u najslabiju tačku – u našu sujetu koja nas uverava da smo nepobedivi.
To je gore nego izgubiti bitku, jer iz poraza uvek možemo nešto da naučimo, a ako pobegnemo, time jedino priznajemo pobedu našeg Neprijatelja.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)