Tes Geritsen

Suvenir

    Jelena Petkovićje citiraoпре 3 године
    Od majčinstva se ne ojača; ono donosi strah i ranjivost zbog onoga što vam smrt može oduzeti
    Natasaje citiralaпрошле године
    Stvar je u tome da muškarci umeju da postanu opsesivni. Čovek ume godinama da se pali na istu ženu.“ Tiho je dodala: „Čak i na ženu koja ga ne voli.“
    Natasaje citiralaпрошле године
    Kao da me više nije doživljavao kao posebnu osobu. Postala sam deo njega. Kao da me je progutao, apsorbovao. Ako bih otišla na drugi kraj logora, on bi pošao za mnom. Ako bih razgovarala sa nekim, on je zahtevao da zna o čemu smo razgovarali. Ako bih samo pogledala nekog drugog muškarca, on bi se uznemirio. Večito je posmatrao, večito je uhodio.“
    b4101913169je citiraoпре 3 месеца
    Možda će morati da se skidaju deo po deo.
    Aleksandra Srejicje citiraoпре 9 месеци
    Antropolozi će ti reći da nuklearnu porodicu ne sačinjavaju majka, otac i dete. Ne, već majka i dete. Očevi dolaze i odlaze. Odu na more ili u rat, i često se ne vrate. Ali majka i kćerka su zauvek vezane. Majka i kćerka su primordijalna jedinica.
    Aleksandra Srejicje citiraoпре 9 месеци
    Jeste li mu pružili priliku da se brani? Ili ste rešili da budete i sudija i porota, pa ste prosto povukli obarač, kao što sada radite Bredliju?
    Aleksandra Srejicje citiraoпре 9 месеци
    „Ne znam odakle ta glava“, rekao je. „Ne znam ko ju je stavio iza tog zida, a ni zašto.“

    Mora je zurila u prepariranu glavu, sa očima i ustima zašivenim za večnost. Onda je tiho rekla: „Izgleda da je neko pravio sopstvenu kolekciju.“
    Aleksandra Srejicje citiraoпре 9 месеци
    On dolazi po mene.

    Osećam to u kostima. Osećam to u vazduhu, jasno je kao mirisi vrelog peska, mirisnih začina i znoja stotina ljudi koji teško rade na suncu.
    Natasaje citiralaпрошле године
    Mislila sam da ako čuvam kćerku od opasnosti, ona nikada neće saznati kako je to biti progonjen. Odrašće neustrašiva i pametna. Prava ratnica – to sam želela da postane. Govorila sam joj da uvek teži tome. I ona jeste odrastala u pametnu devojku. I neustrašivu. Nije znala dovoljno da bi se bojala.“ Medeja zastade. „Sve do San Dijega.“

    „Do ubistva u njenoj sobi.“

    Medeja klimnu glavom. „Te noći je saznala da više nikada neće moći da živi bez straha. Sutradan smo se spakovale i odvezle u Meksiko. Završile smo u Kabo San Lukasu, gde smo živele četiri godine. Tamo nam je bilo lepo i bile smo sakrivene.“ Uzdahnula je. „Ali devojke na kraju odrastu. Napune osamnaest godina i požele da same donose odluke u životu. Želela je da studira i to baš arheologiju. Iver ne pada daleko od klade.“ Tužno se nasmejala.

    „Pustili ste je?“

    „Džema je obećala da će je držati na oku, pa sam mislila da će biti bezbedna. Imala je novo ime, nov identitet. Mislila sam da je Džimi nikada neće naći.“

    Usledila je dugačka tišina dok je Džejn shvatala šta je Medeja upravo rekla. „Džimi? Ali Džimi Oto je mrtav.“

    Medeja naglo diže glavu. „Molim?“

    „To bi vi najbolje trebalo da znate. Vi ste ga ubili u San Dijegu.“

    „Ne.“

    „Pucali ste mu u potiljak. Odvukli telo iz kuće i zakopali ga.“

    „To nije tačno. To nije bio Džimi.“

    „Pa ko je onda bio zakopan u dvorištu?“

    „Bredli Rouz.“
    Natasaje citiralaпрошле године
    U snovima to je bio trenutak blistave radosti, trenutak kada će se oblaci razići, šampanjac poteći a ja ću od sreće uskliknuti do neba. Ali ova stvarnost nije ono što sam očekivala. Ono što osećam umesto grozničave, neobuzdane sreće nekako je prigušenije. Osećam olakšanje, umor i
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)