Utroba zemlje – I tom

Inevera žustro izdahnu kroz nos; beše to jedini spoljašnji znak besa koji je u njoj ključao.

Mrze sve niže od sebe jer su niži, a sve više jer su viši. Podjednako mrze i sunce i oblake

Zbog milosti nikad ne treba žaliti

izvinjenje je samo pola ispravke

Deset metara niz strmu liticu, naišla je na pećinicu, odozgo nevidljivu, skrivenu lijanama alagai’virana koje su na prvi pogled delovale prirodno.

Kad sam se vratio, mislio sam da ćemo se svađati, ali onda sam čuo šta si učinio za Ren i shvatio da sam bio budala.“

Jedan je pao, prikovan za tlo Trnjinim kopljem, pre nego što je stigao do Ašije i Kadžija.

Ne bljuju ništa onako opasno kao plameni demoni, ali ta tvar svejedno peče i parališe te.

Reči su bile jednostavne, ali kada ih Keran izgovori nosile su izvesnu težinu.

U objavi se nudilo sto hiljada draka za živog uhodu i deset hiljada samo za njegovu glavu.