Kostanca

Svaki život je zamršen. Svako od nas je izatkan od ljubavi i gubitaka; od iskustava koja nas više povezuju nego što nas razdvajaju.

počinje da se oslobađa svojih okova, ali sunce odbija da prizna da mu moć slabi i tvrdoglavo kupa vilu rumenozlatnim oreolom

neku opojnu nepromišljenost, kao da svet postoji da bi bio osvojen, a ne da se kroz njega mlako korača.

Kuda odlazi ljubav kad je izgubimo?

Mogao bi, razmišlja, da je posmatra večno. Ona je njegova teška propast

Uvek tragajte za sopstvenom pričom.

Svaki život je zamršen. Svako od nas je izatkan od ljubavi i gubitaka; od iskustava koja nas više povezuju nego što nas razdvajaju. Jer ko među nama nema sopstvene muke, ko ne nosi sopstveno teško breme?

Mnoge sam stvari naučila, ali više od svega to da nas nikad ne sme ograničiti ono što ljudi pričaju o nama.

Mnoge sam stvari naučila, ali više od svega to da nas nikad ne sme ograničiti ono što ljudi pričaju o nama.

Muškarci zapovedaju, ali žene svejedno umeju da mame, kao sirene. Ta moć je pritajenija, ali nije manje silna.

suštini, pohota vezuje muškarca za ženu jače nego ijedna zlatna burma na prstu.“