Astroloski vodic za slomljena srca

Hoću da putujem po svetu i živim punim plućima.

Ako ti prva ne veruješ u sebe, kako će drugi verovati u tebe?

Žena za volanom je žena koja ima kontrolu nad sopstvenim životom.

Na kraju smognem hrabrost i zaputim se u kupatilo. O bože! U ogledalu je portret Dorijana Greja – ženska verzija u pižami. Zbog podočnjaka izgledam kao panda sa perikom.

nekom filmu, u nekom od mojih filmova, ovakav prazan hod bio bi greška u scenariju. Već bi bilo jutro, bili bismo kod Klauzena, ili bi se, u krajnjem slučaju videla moja ruka koja gasi svetlo na noćnom ormariću. Život se ne sastoji samo od značajnih scena, velikih reči, mudrih dijaloga. Nažalost. Stvarnost je sačinjena prvenstveno od trenutaka poput ovog, od praznog hoda u kome se besmislenost svega obrušava na tebe kao voz u punoj brzini.

Ponavljam, kao neku mantru, kako bi Danijele mogao da bude čovek mog života, kako nema nikakvog smisla da i dalje jurim nekoga kao što je Davide, osim ako svesno ne težim samouništenju.

„Hvala nebesima, znači da usred tog astrološkog haosa još ima znakova moždane aktivnosti.“

„Ako muškarac ubere ti cvet, nemoj misliti da sav si njegov svet, to znači samo da ne zna šta će, jedino ga zanima da ti skine gaće.“

„Gvido, Aliče kaže da je dobila cveće, ali ne zna od koga!“, vikne mama.
„Mora da je neka greška!“, dovikne vrlo uviđavno moj otac iz drugog dela kuće.
„Zašto bi bila greška? Zar ja ne mogu da dobijem cveće?“,

ne obazirući se na bolove zbog plikova koji mi se prave na stopalima. Lubutenu nije dovoljan moj račun u banci, on hoće i moju krv.