Profesionalac

Ако ме ноћас оставиш

И одеш и заборавиш

И више се никада не јавиш,

Ја ћу те увек чекати

И увек ћу се надати

Да ћеш се једном вратити

И овде поново бити

Као што си увек била,

Моја драга, моја Мила,

Ако ме ноћас оставиш

И одеш и заборавиш

И више се никада не вратиш,

Ја ћу бити тако тужан,

Ја ћу бити мало љут

Али ћу ти ипак рећи:

Све најбоље – срећан пут;

Све најбоље ма где била

Моја драга, моја Мила.

Како мислиш да си ти одједном изузетак, кад добро знаш да изузетака нема!

Ти и твоји пријатељи увек сте били или у великом пићу или у великом нарцизму. А обично и у једном и у другом.

Нећете ми веровати, био сам убеђен да су Аристотел, Платон, Хегел, Ниче, Кафка… и остали, све сами агенти страних обавештајних сила, да се виђате с њима и да радите за њих.

Ја: Што није далеко од истине. И виђам се и радим за њих.

„Природи је било потребно милион година да од мајмуна створи човека, а комунизму само пола века да човека врати међу животиње…“

Лука: Да. Обесио се у болници… Разболео се од себе, и сам себе излечио.

Марта: Већ сам му рекла, али ми је он рекао да зна да нисте ту, али да га ипак примите.

(Учинило ми се да је нисам добро чуо.)

Ја: Шта вам је рекао?

Марта: Да га примите без обзира што нисте ту…

Ја: Да… Молим вас, реците му да нисам ту.

Марта: Већ сам му рекла, али ми је он рекао да зна да нисте ту, али да га ипак примите.

треснем слушалицу тако да му пукне бубна опна крмећег увета

најхуманије убити деду.