Pacijent

uspeh ima mnogo roditelja, a neuspeh samo jednog.

Zbog toga sam se prvih godina često svađao sa Rejčel, dok na kraju nisam prihvatio da je takva i da se neće promeniti.

izvine se samo da bi prešli u protivnapad objašnjavajući da ste za takav postupak neizbežno krivi vi: „Izvini što sam zakasnila, ali to se ne bi desilo da si se ti setio da kupiš hleb.“

Potpuni nedostatak empatije postavljao ga je ste­pe­nik iznad ostalih.

niko nije tako slep kao lekar pred zdravstvenim problemima u sopstvenoj porodici

Ta neodoljiva želja da se počne iz početka, da se izbrišu karte koje nam je sudbina udelila, varljiv je i uznemirujuć osećaj.

Ceo svet mi zna ime. Ceo svet ima neko mišljenje o onome što sam učinio. Međutim, ja ne marim ni za osude ni za aplauze.

Od dugog čekanja postajala je sve nervoznija.

Kejt je iščekivala, leđa naslonjenih na zid šupe i sa pištoljem uperenim u vrata, podsećajući se događaja po ko zna koji put, u nedoumici da li je napravila grešku kad je upala u tu mišolovku.

11
Da sam dao skromniji odgovor čoveku sa leptir-mašnom… Bio je to još jedan od ključnih trenutaka u mom životu, ali u tom času sam bio prepun adrenalina da bih to primetio. Samo što sam bio izašao sa teške operacije gde sam izvadio meningeom veličine loptice za golf, i uživao sam u jednom od onih momenata ispunjenih božanskim, koje mi neurohirurzi ponekad doživimo a o kojima nikome ne govorimo. Ne hodaš, nego lebdiš hodnicima, dok ideš da saopštiš dobru vest članovima porodice, kao svevišnji koji može da vrati život.

Štitim druge pošto nisam sposobna da zaštitim sebe

Opstaju samo laži koje je lako progutati.
Sve u svemu, to je logično. Niko ne želi istinu, ona je obično teška i neprijatna. Ljudi prihvataju najbesmislenije izmišljotine kao istinite prosto-naprosto zato što su lepo upakovane. Suncokreti se ne okreću ka suncu, Kineski zid se ne vidi iz svemira, niti koristimo samo deset procenata našeg mozga.

Na svetu postoje milioni talentovanih ljudi koji žive život ćutljivo i u beznađu, u klopci svojih usranih zaposlenja. Zašto se jedni voze metroom a drugi lete privatnim avionom? To je pitanje karaktera. Da nam je zaista stalo do onoga što želimo.

Niko ne želi istinu, ona je obično teška i neprijatna. Ljudi prihvataju najbesmislenije izmišljotine kao istinite prosto-naprosto zato što su lepo upakovane.

Našem mozgu je važnije da nam neko ispriča ubedljivu priču nego da ona bude istinita.

Roditeljstvo pretvara strepnju za sebe u strah da neko koga voliš može da nestane.

Ceo svet ima neko mišljenje o onome što sam učinio. Međutim, ja ne marim ni za osude ni za aplauze.