Pesma moje duše – srpska ljubavna poezija

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
Bruki82je citiraoпрошле године
Zašto me…

Zašto me ne ljubiš,

Mog života raju?

Bez ljubavi časi

Što da propadaju?

Zašto noći čarne

U samoći stojiš?

Što grudi nemarne

Sa studenju gojiš?

Potamneće lice

I te oči crne;

Ohladneće srce,

Kad zima nagrne.

Sve tvoje lepote,

Miline i slasti,

Sve što srce hote,

Dostaće propasti.

Pa zato ne gubi

Svog proleća dane:

Već me grli, ljubi,

Dok nas ne sahrane.
Gordana Serenčešje citiraoпре 23 дана
Jеr jе san o srеći viši nеgo srеća.
Gordana Serenčešje citiraoпре 23 дана
O, ljubljena ženo, silnija od mene –

Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,

I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te

Ni ne vidim gde si, a sve duge sate

Od tebe su moje oči zasenjene.
Gordana Serenčešje citiraoпре 23 дана
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;

Ona samo plamti, silna, neoprezna,

Niti mari, draga, da stihove piše!
b1463508916je citiraoпрошлог месеца
Mog života raju?
Markoje citiraoпре 2 месеца
Beži, sele – eto bede –

Beži majci doma!

Beži moma, manu rublje,

Beži l’ domu svome? –

Sve u goru beži dublje,

A momak za njome.

Beži moma, do kolena

None joj se bele,

Bele none do kolena

Momka su zanele:

„Ta da imaš krilo lako

Da prneš oblaku,

Ne bi mene, čedo jako,

Utekla junaku.“

Pa se mlađan za njom stisnu,

Dovati je sade;

„Jao mene!“, ona vrisnu,

Pa pod lipu pade.

O da čudna valjuškanja

Po zelenoj travi,

O da čudna ljuljuškanja,

Da t’ podiđu mravi!

Laki vetrić osmenu se,

Listak liska dirnu,

Beli danak pokrenu se

Pa kroz lipu virnu.

Lipa brsne grane širi,
Александар Јовановићje citiraoпре 5 месеци
Oj večeri, o slatko čekanje,

O vi, noći, moji beli dani,

O vi, dani, a sa dva sunašca,
Александар Јовановићje citiraoпре 5 месеци
„Seko, sele, divna li si,

Oko tvoje krasno li je,

Al’ za mene, dušo, nisi,

Kad za drugom srce bije.“

***
Milica Petrovićje citiraoпре 8 месеци
Sreća nikad ne mre, i onda kad mine.
Milica Petrovićje citiraoпре 8 месеци
Izgubljena sreća još je uvek sreća!
Milica Petrovićje citiraoпре 8 месеци
Nebo moje…

Nebo moje, sunce moje,

Zagrli me, poljubi me!

Željan sam ti pusta raja,

Zagrljaja, uzdisaja;

Zagrli me, raju moj!

Tude bele ruke sklopi,

Tako! Čekaj! Ljubi! Ljubi,

Dok se teret ne izgubi,

A srce ne rastopi, –

Ne izgori život moj!
Milica Petrovićje citiraoпре 8 месеци
Zašto me ne ljubiš,

Mog života raju?

Bez ljubavi časi

Što da propadaju?

Zašto noći čarne

U samoći stojiš?

Što grudi nemarne

Sa studenju gojiš?
Stefan Conceptje citiraoпре 9 месеци
Čekanje

Čekam u senci jednog starog duda

Da mesec zađe i, skrivena tamom,

Po uskoj stazi što kroz noć krivuda,

Da siđeš k meni čežnjivom i samom.

Čekam, a lenjo prolaze minuti,

I sati biju na tornju daleko.

Već zora sviće, blede mlečni puti,

a ja još čekam, – i večno bih čekô!
Stefan Conceptje citiraoпре 9 месеци
Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,

Nenadno i naglo javićeš se meni –

Možda kad u duši bolno zastudeni,

I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće

Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova

Što ne osta više od negdanjih snova

Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:

To nove ljubavi javlja se glas smeo!

Jer to srce hoće, to je njegov deo –

Uvek novi deo od nove minute.
Stefan Conceptje citiraoпре 9 месеци
Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi

Još najbliže stoje postojanoj sreći;

Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi,

A ne koji drugi, a ne koji treći.

Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan,

U ljubavi samo ti ćeš jasno znati:

Kako malo treba da se bude sretan,

I sto puta manje da se večno pati.

I umri, da spaseš verovanje čisto,

Da si kadgod stao pred istinom golom:

I da u životu nisi jedno isto

Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.
Stefan Conceptje citiraoпре 9 месеци
Volimo se...

Volimo se, dušo, je li?

E, pa šta nas jošte deli?

Je l’ se kakva crna sila

il’ sudbina namerila

da se baci među nas?

Crna sila, te nagrnu

na zenicu tvoju crnu

i na tvoju crnu vlas?

Al’ raširi bele ruke,

poleti mi, zagrli me

zagrljajem plamenime,

zagrljajem žestokim;

pa što bude sudbe kivne

da u plamu ne izgori,

to će stisak da umori

zagrljajem, dušo, tim.
Stefan Conceptje citiraoпре 9 месеци
Pesmo moja,zakiti se cvetom

Đulići, XLVII

Pesmo moja, zakiti se cvetom,

Pesmo moja, zamiriši svetom;

Još sva srca ohladnela nisu, –

Poznaće te, pesmo, po mirisu!

Poznaće te da si čedo milja,

Da ti ljubav majka i dadilja.

Da si rada pevati o slasti,

Razumeće što ne umeš kaz’ti.

Pesmo moja, već si na poletu,

Pozdravi mi sve na ovom svetu,

Pozdravi mi slavlje i golube,

I sva srca što se silno ljube.
Stefan Conceptje citiraoпре 9 месеци
Pa gde si, gde si, dušo,

Gde si, anđelu?

Zašto mi kriješ lice,

Ružu rumenu?

Ta da je jedno carstvo,

Da ga pregazim,

Pa da na onom kraju

Sunce opazim;

Il’ da je jedan Dunav,

Da ga preplivam,

Pa da na tvojim grudma

Nebo uživam!
knjigomankaaaje citiralaпре 9 месеци
Kad se setim

Kad se setim, mila dušo,

Rumenila lica tvoga,

Tad ne pijem druga vina,

Nego samo crvenoga.

Al’ kada mi na um dođu,

Dođu tvoje crne oči,

Onda krčmar ništ’ ne radi,

Samo crno vino toči.

A ja pijem, pevam, plačem

Od žalosti, od milina,

Pa kad pođem, ja posrnem

Od ljubavi i – od vina.

A s prozora tvoja majka

Gleda pa se osmehiva, –

Ne smejte se, draga gospo,

Tom je vaša ćerka kriva
Natalieisaliasje citiraoпре 10 месеци
O, što me, srce, goniš ti,

I moriš duha moć?

Sunce je zašlo, mirno spi,

Tavna se spušta noć…

Da, tiha ponoć širi let,

Sve živo sneva san;

U svetle snove pada svet,

I svetli čeka dan.

Al’ noć kad padne, bajna noć!

Počinjem pesmu ja –

I te je pesme silna moć,

I mladost joj ime zna!

I stokratno je srećan svak

Te pesme ko je plen;

Života u njoj trepti zrak,

I bol je sladak njen.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)