Tri musketara

– Ja vam opraštam – reče – zlo koje ste mi naneli; opraštam vam moju uništenu budućnost, moju izgubljenu sreću, moju okaljanu ljubav i moje spasenje koje sam zauvek izgubio zbog očajanja u koje ste me bacili. Počivajte mirno.

Miledi pokri čelo rukama i pokuša da prikupi misli koje je samrtni strah rastrojio.

– Sad je na mene red – reče Atos, drhteći kao što drhti lav kad ugleda zmiju. – Ja sam se oženio ovom ženom kad je bila mlada devojka, oženio sam se njome protiv volje cele moje porodice; dao sam joj svoje imanje, dao sam joj svoje ime; i jednog dana spazih da je ta žena žigosana; na levom ramenu imala je krinov cvet.

– Mogu vam redom ispričati dan po dan sva vaša dela, otkako ste stupili u službu kardinalovu pa do večeras.

Osmeh neverovanja pređe preko bledih usana miledinih.

– Slušajte: vi ste odsekli dva brilijantska priveska sa grudi vojvode od Bakingama; vi ste izveli otmicu gospođe Bonasje; vi ste, zaljubljeni u grofa od Varda i misleći da provodite noć sa njim, otvorili svoja vrata gospodinu D’Artanjanu; vi ste, misleći da vas je grof od Varda prevario, hteli ovoga ubiti uz pomoć njegovog suparnika; a kad je taj suparnik otkrio vašu sramnu tajnu, vi ste i njega hteli ubiti, pomoću dvojice ubica koje ste poslali za njim u poteru; videći da su puščana zrna promašila cilj, poslali ste otrovano vino s lažnim pismom, kako bi vaša žrtva pomislila da je vino dobila od svojih prijatelja; vi ste, najzad, u ovoj sobi, sedeći na ovoj stolici na kojoj ja sada sedim, uzeli na sebe obavezu da ubijete vojvodu od Bakingama, a zato vam je kardinal dopustio da ubijete D’Artanjana.

Miledi beše bleda kao mrtvac.

– Pa vi ste pravi satana! – reče ona.