Citati iz knjige „Kapija suza“ autora Ejbraham Vergeze

U tome je bila njena tadašnja muka – sanjarila je o većoj ljubavi od one kakvu je viđala u biblioteci.
I život je takav. Živiš ga unapred, a shvataš ga unazad.
Malo će doktora ovo priznati, naročito mladih, ali birajući ovu profesiju zacelo podsvesno verujemo kako će pružanje pomoći drugima izlečiti našu ranjivost. I može da je leči. Ali takođe i produbljuje ranu
Svaki naš postupak preokreće svet, kao i svaki naš propust, znali mi to ili ne.
A potom, godinama kasnije, volela ga je toliko da je bila spremna da ga ostavi.
Umrla je jureći za veličinom, a nikad je ne videći kad joj je bila u rukama, te nastavljajući da je traži negde drugde, ali nikad ne shvativši šta je potrebno da se do nje stigne i da se ona zadrži.
Postoje trenuci kada žalost prevazilazi sve ljudske kapacitete za emocije, i tad je čovek neobično pribran – ona je bila dotle stigla.
Bio sam ljut na sebe jer sam je i dalje voleo, ili sam voleo san o tome da ćemo biti zajedno. Moja osećanja behu nerazumna, iracionalna, i nisam ih mogao promeniti. To je bolelo.
Nasmešila se osmehom iz vremena naše nevinosti.
Zašto ovo radim? Jednog trenutka ubilačke namere, a već sledećeg joj spremam čaj?
Kad imaš nešto tako dragoceno, moraš pažljivo razmisliti kako ćeš ga dati.
Znaš, ljudi se menjaju. Kad napustiš svoju otadžbinu, ti si kao biljka iščupana iz zemlje. Neki ljudi ogrube, ne mogu više nikad da procvetaju
Izgubivši je, bio sam zaštićen od nje, kao i ona od mene.
Svaki put kad bi slučajno zabludeo iz profesionalnog u lično, znao je šta da očekuje: bol.
Svako dete bi trebalo da ima majku tako uravnotežene naravi, koja je nezadovoljstvo izražavala retko i tako blago da se trajno pamtilo.
Um je loman i nepouzdan, ali ljudsko telo je žilavo.
Uradi pravu stvar, ne podleži nepravdi, sebičnosti, ostani veran sebi... i jednoga dana će se isplatiti. Ne znam, naravno, da li oni koji su ti naneli nepravdu pate ili dobiju ono što zaslužuju. Mislim da to tako ne ide. Ali zaista mislim da jednog dana dobiješ zasluženu nagradu.
Koliko god da je ljudi koji te vuku nazad, ima pravih anđela koji svojom humanošću sve to nadoknade.
Kad si prvorođeni, stekneš veliko strpljenje. Ali ipak dođeš do one tačke kad, nakon uzastopnih pokušaja, kažeš: dođavola i strpljenje. Neka trpe zbog svog iskrivljenog viđenja sveta. Posao ti je da sačuvaš sebe, ne da upadneš u njihovu rupu. Pravo je olakšanje kad dostigneš tu fazu, tačku apsurda, jer si tada slobodan, znaš da im ne duguješ ništa
Osećao sam se kao da se ništa ne računa što sam učinio u čitavom svom životu pre ovoga. Kao da se iznenada otkrilo da je moj pređašnji život bio čisto gubljenje vremena, usporeni gest, jer je sve što sam smatrao retkim i dragocenim zapravo obilno i jeftino, a ono što sam smatrao brzim napretkom ispostavilo se kao geološki sporo.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)