Sve crvenkape su iste

Ali to je valjda život, čitao sam o tome, ako praviš sranja, dešavaju ti se sranja, ako ti je danas lepo, sutra mora da ti bude ružno. Ne može uvek lepo. Ne možeš da praviš sranja, a da ti se nijedno ne desi. Nije to tako zamišljeno, bre.

Palo mi je zatim na pamet kako ti se u snovima čini da je sve istina, a zapravo nije. Ponekad se zapitaš da nije i ono što ti se trenutno dešava samo jedan usrani san. Ali u snu nikad ne pomisliš da li je to možda ipak samo san. To se dešava samo na javi. Koja je obično gora od snova. A i šta bih ja o tome znao kada sam poslednji san koji sam upamtio sanjao toliko davno da sam ga u međuvremenu i zaboravio.

NOFX! Jao, na njih se sečem još od srednje.

Zaključak je glasio: „Zlo u čoveku je izazvano, a ne iskonsko. Život je, dakle, kurva.“

Lepo kažu oni reperi – u raju je lepo, a u paklu ekipa.“

Život je, kao i obično, bio inventivniji od mene.

Oćutao sam. Nije mi se igrala ta uloga. Znao sam da moram da je odigram, ali nije mi se igrala. Nisam hteo da glumim ni nadrkanog prasca, ni sujetnog pisca, ni ljubomornog psa, ni sjebanog medu, ni bilo kakvu drugu spodobu iz mojih ličnih horora. Hteo sam samo da ćutim, ni sjeban, ni nadrkan, ni ljubomoran, nikakav. Kao pravi šofer.

to je princeza, samo je sad malo nadrkana pošto sam odabrao loš trenutak da se pojavim u njenom životu. Ja sam bio isti takav. A nisam čak bio ni princeza.

Eto, kad napraviš gomilu sranja, uopšte ne podnosiš lakše kad ih neko pravi tebi.

Napisao sam Caki porukicu Jebeno mi nedostaješ, ali joj je nisam poslao, pošto je to toliko patetično zvučalo da mi profesionalni ugled nije dozvoljavao da šaljem takva sranja. Umesto te, poslao sam joj još jednu porukicu bez ijednog slova, a ona je posle dvadesetak sekundi odgovorila na isti način. Zašto uvek sve mora da se pretvori u Šekspira?