Devojčica na litici

Očigledno upravo strah mnoge ljude sprečava da urade nešto što će ih usrećiti.

Dali su mi ime po princezi iz čuvene bajke. Možda je to razlog što sam oduvek verovala u čarolije. A dok sam odrastala, shvatila sam da je bajka alegorija velikog životnog plesa u koji se svi mi upuštamo od trenutka kad se rodimo.

„I tako nastavljamo, čamcima uzvodno, neumorno nošeni u prošlost.“

Da, sve je moglo da krene užasno naopako, ali ponekad neko mora imati vere da neće krenuti naopako

Možda je previše nečega isto tako loše kao i premalo

Ali životinje su bolje od ljudi

„Kao da moje telo samo zna. Kad igram, zaboravim na sve i srećna sam.“

Oprosti što ti pridikujem, ali čini mi se da patiš. I da su proteklih nekoliko meseci za tebe bili teži nego što misliš. Strepim da si upala u kolotečinu i da ne možeš da se izvučeš. Ponekad, da bismo u tome uspeli, moramo da progutamo ponos, što je tebi, čini mi se, naročito teško

Svi smo mi kovači svoje sreće.

Možda si jednostavno takva ličnost ili je, što je verovatnije, to poteklo iz osećanja nesigurnosti. Trebalo bi da se zapitaš zašto ne dozvoljavaš ljudima da ti pomognu. Možda zato što duboko u sebi misliš da nisi vredna njihove pomoći?

Zašto muškarci provode čitav život radeći?“, upita Aurora. „Nije ni čudo što se onda razbole.“

Aurora je izgubila tatu, ali je našla novi život, dok je Gronja izgubila svoj život.

Radost pređe u tugu dok trepneš okom.

Zaista verujem da su božji putevi nekad uistinu tajanstveni

Gronja je dala sve od sebe, ali njegov tata nije čovek s kojim možeš biti otvoren.

Iako se ne plašim duhova, pošto ih dobro poznajem i razumem, nisam želela da budem predugo sama na groblju. Osećala sam se kao uljez, jedina živa među njima mrtvima

Smračilo se, a Meri je i dalje sedela na istom mestu.

Kad je zahladnelo, posle prvobitnog šoka, Meri je počela da razmatra posledice svega toga po nju. Nisu bili venčani, tako da neće dobiti udovičku penziju. Život koji je nekada zamišljala – s čovekom koji će je voleti, starati se o njoj, štititi je i obezbediti joj krov nad glavom, omogućiti joj da ima sopstvenu porodicu – taj život ne postoji.

I ponovo je bila sama. Siroče po drugi put u životu.

„Danas zahtevamo sreću. Verujemo da je zaslužujemo.“

Gotovo da je poželeo bol zbog gadnog razvoda, barem bi imao neki dokaz da se nešto veličanstveno završilo

Postojanje svakog ljudskog bića je fascinantno, uvek sadrži mnoštvo dobrih i zlih likova.