Hipi

Jedini smisao i cilj ljudskog života sastoje se u tome da se oslobodimo svega što nam nije neophodno i da pronalazimo radost u svakom trenutku, u svakom novom udahu.

„Ono čega sam se najviše plašio dogodilo mi se.“

Kada pišem neku knjigu zatvaram se u sobu i ne razgovaram praktično ni sa kim i ne volim da pričam o onome što radim. Kristina se pravi da ne zna, a ja se pravim da verujem da ona zaista ne zna.

– Danas sam sedela na onoj drugoj obali i satima gledala u vodu kako se kreće. Prisetila sam se kako sam živela do sada, setila sam se muškaraca koje sam upoznala i svog ponašanja koje je delovalo kao da se nikada neće promeniti. Već sam bila umorna od same sebe. Onda sam se zapitala: zašto sam ja takva? Da li je moguće da sam samo ja takva ili postoje i druge osobe koje nisu u stanju da vole? U životu sam upoznala mnogo muškaraca koji su bili spremni da učine sve za mene a ja se ni u jednog od njih nisam zaljubila. Dešavalo se da pomislim da sam najzad pronašla svog princa na belom konju ali taj osećaj nije dugo trajao – i uskoro više nisam mogla da podnesem društvo te osobe, ma koliko nežna, pažljiva i divna da je bila. Nisam mnogo objašnjavala, samo bih im rekla istinu – oni su činili sve da me ponovo osvoje, ali uzalud. U trenutku kada bi mi samo dodirnuli ruku, meni bi se prevrnuo stomak. Bila sam i s nekima koji su pretili da će da se ubiju – hvala bogu, sve se završilo na pretnjama. Nikada nisam bila ljubomorna. U jednom trenutku, kada sam napunila dvadeset godina, pomislila sam da sam bolesna. Nikada nisam bila verna – imala sam razne ljubavnike, čak i kada sam bila s nekim ko je bio spreman da učini sve za mene. Upoznala sam jednog psihijatra ili psihoanalitičara, ne znam tačno koji je, s kojim sam otišla u Pariz. Po prvi put je neko primetio to kod mene i počeo da mi sipa šablonske savete – da mi je potrebna lekarska pomoć, da mom organizmu nedostaje ne znam šta što proizvode žlezde. Umesto da potražim medicinsku pomoć vratila sam se u Amsterdam. Kao što verovatno već misliš, a sigurno si i primetio, veoma lako mogu da zavedem muškarce. Ali vrlo brzo izgubim interesovanje. Zato mi se i javila pomisao da odem u Nepal: mislila sam da se više nikada ne vratim, da ostarim otkrivajući svoju ljubav prema Bogu – što je, priznajem, za sada, samo nešto što maštam da imam, ali nisam baš sasvim uverena u to. Činjenica je da nisam pronalazila odgovor na to pitanje, nisam htela da idem kod lekara, naprosto sam htela da nestanem iz ovog sveta i posvetim se posmatranju. Ništa više. Jer život bez ljubavi ništa ne vredi. Šta je život bez ljubavi? To je kao stablo koje ne daje plod. To je kao spavati a ne sanjati. Ponekad je čak i kao uopšte ne zaspati. To je kao da dan za danom čekaš da sunce uđe u potpuno zatvorenu sobu, ofarbanu u crno, u kojoj postoji ključ, za koji znaš, ali ne želiš da otvoriš vrata i izađeš iz nje.

bolesna. Nikada nisam bila verna – imala sam razne ljubavnike, čak i kada sam bila s nekim ko je bio spreman da učini sve za mene. Upoznala sam jednog psihijatra ili psihoanalitičara, ne znam tačno koji je, s kojim sam otišla u Pariz. Po prvi put je neko primetio to kod mene i počeo da mi sipa šablonske savete – da mi je potrebna lekarska pomoć, da mom organizmu nedostaje ne znam šta što proizvode žlezde. Umesto da potražim medicinsku pomoć vratila sam se u Amsterdam. Kao što verovatno već misliš, a sigurno si i primetio, veoma lako mogu da zavedem muškarce. Ali vrlo brzo izgubim interesovanje. Zato mi se i javila pomisao da odem u Nepal: mislila sam da se više nikada ne vratim, da ostarim otkrivajući svoju ljubav prema Bogu – što je, priznajem, za sada, samo nešto što maštam da imam, ali nisam baš sasvim uverena u to. Činjenica je da nisam pronalazila odgovor na to pitanje, nisam htela da idem kod lekara, naprosto sam htela da nestanem iz ovog sveta i posvetim se posmatranju. Ništa više. Jer život bez ljubavi ništa ne vredi. Šta je život bez ljubavi? To je kao stablo koje ne daje plod. To je kao spavati a ne sanjati. Ponekad je čak i kao uopšte ne zaspati. To je kao da dan za danom čekaš da sunce uđe u potpuno zatvorenu sobu, ofarbanu u crno, u kojoj postoji ključ, za koji znaš, ali ne želiš da otvoriš vrata i izađeš iz nje.

živeti znači navikavati se.

Ove noći nisam ništa uspeo da uradim, ali, ako Bog da, sutra ću ponovo pokušati.“ To mi je dalo snage da nastavim svojim putem

Nemoj da pokušavaš da veličaš sebe, već Višu Ljubav koja ti ne nudi ništa osim kratkog dodira s Kosmosom i za to ti traži potpunu posvećenost – bez sumnji, bez pitanja, voleti samo zbog čina voljenja i ništa više.
Ljubav koja nikome ništa ne duguje, koja ništa ne mora, koja se raduje zbog same činjenice da postoji i da može da se ispolji.

Pojednostavite i bićete srećniji

Jedini smisao i cilj ljudskog života sastoje se u tome da se oslobodimo svega što nam nije neophodno i da pronalazimo radost u svakom trenutku, u svakom novom udahu

Ljudi čuju samo ono što žele da čuju, nikada nemoj da pokušaš nekoga da ubediš u nešto, sledi samo svoju sudbinu bez straha – ali čak i ako osetiš strah, sledi svoju sudbinu.

Ako prihvatimo Jedinstvo, ništa nam više nije potrebno. Spoznaćemo smisao života u jednom trenu, ali taj tren će nam uliti snagu da stignemo do onoga što se zove smrt, a što je zapravo samo prelaz u to kružno vreme.

ništa se ne može razdvojiti, vidljivo i nevidljivo su nerazlučivi, a ljudi su samo prividi od krvi i mesa.

smatram da je spavanje jedan od načina da se stupi u kontakt s Bogom, posredstvom snova

Uvek verujem u ono što mi ljudi govore i na kraju se uvek razočaram – to je bila rečenica koju je više puta čula. – Zar se tebi to ne dešava?
Naravno da joj se dešavalo, ali s dvadeset i tri godine umela je bolje da se odbrani. A jedina preostala mogućnost – pored one da veruje ljudima – bila je da se pretvori u nekoga ko je stalno na oprezu, nekoga ko nije u stanju da voli, da odlučuje, nekoga ko uvek prebacuje krivicu na druge za sve što ispadne naopačke. Kakvo je zadovoljstvo živeti tako?

Onaj ko je slobodan taj igra, pa makar bio i u zatvorskoj ćeliji ili u invalidskim kolicima, jer plesanje nije samo ponavljanje određenih pokreta, to je opštenje s Nekim višim i moćnijim od svega i od svih, to je jezik izvan egoizma i straha.

Ples sve preobražava, sve zahteva, a nikoga ne okrivljuje

živeti znači navikavati se

Božija moć je uz nas u svakom trenutku i treba nam hrabrosti da joj dozvolimo da se iskaže u našem umu, u našim čulima, u disanju – treba nam hrabrosti da promenimo mišljenje kada shvatimo da smo samo oruđe Njegove volje, i da Njegovu volju treba da sledimo

Stari narodi su govorili da su promene jedina konstanta – jer život brzo prolazi. Kada se stvari ne bi menjale, ne bi bilo ni univerzuma