Citati iz knjige „Čiča Gliša“ autora Si Džej Tjudor

Ima stvari u životu koje možeš da promeniš – težinu, izgled, pa čak i ime – ali ima i onih koje nikako ne možeš da izmeniš ma koliko to želeo, pokušavao i trudio se. Upravo te nas stvari oblikuju. Ne one koje možemo da izmenimo, već one koje ne možemo
Ima stvari u životu koje možeš da promeniš – težinu, izgled, pa čak i ime – ali ima i onih koje nikako ne možeš da izmeniš ma koliko to želeo, pokušavao i trudio se. Upravo te nas stvari oblikuju. Ne one koje možemo da izmenimo, već one koje ne možemo.
Ne, pomislio sam. Nemoj „ali“. „Ali“ nikad nije dobro, a ovo je, slutio sam, naročito loše. „Ali“, kako to Debeli Gev jednom reče, ukenja ti dan.
Principi su sjajni – ako možeš sebi da ih dopustiš. Volim da mislim da sam principijelan čovek, no većina ljudi to za sebe misli. Istina je pak da svi imamo cenu, svi mi imamo dugmenca zbog kojih, kad se pritisnu, radimo ne baš sasvim časne stvari. Principi ti ne otplaćuju kredit, ne vraćaju dugove. Principi su zapravo sasvim bezvredna valuta u svakodnevnom životu. Principijelan čovek je generalno čovek koji ima sve što želi ili pak nema ama baš ništa da izgubi
Mi mislimo da želimo odgovore, a zapravo želimo prave odgovore. To je u ljudskoj prirodi. Postavljamo ona pitanja za koja se nadamo da će nam pružiti istinu koju želimo da čujemo. Problem je u tome što istinu ne možeš da biraš. Istina ima taj običaj da je prosto istina. Jedini izbor koji uistinu imamo jeste hoćemo li da poverujemo u nju ili nećemo.
Doneseš neku odluku i doneseš je iz razloga koji se tog trenutka čine ispravni. I živiš s tim sve i ako se posle pokaže da je to bila pogrešna odluka.
Frenka Tarnera.

Refren ide: „Nikog ne pamte po onom što nije učinio.“
Niko još nije pronašao odgovore na dnu flaše. Što naravno i nije poenta. Poenta stizanja do dna flaše jeste uglavnom da zaboraviš na pitanja.
Često ono što s godinama dobijamo nije mudrost, već netolerancija.
Imam prijatelje, ovde u Anderberiju. Znaš ih. Gev i Hopo.

– Oni se ne računaju.

– Zašto?

– Zato što ti to nisu prijatelji, već samo ljudi koje znaš celog života.

– Nije li baš to definicija prijatelja?

– Ne, to je definicija parohijana. Ljudi s kojima se družiš iz obaveze, jer te za njih vežu navika i prošlost, a ne zato što uživaš u njihovom društvu.

Ima pravo. Unekoliko.
, to je definicija parohijana. Ljudi s kojima se družiš iz obaveze, jer te za njih vežu navika i prošlost, a ne zato što uživaš u njihovom društvu.
Nikad ne pretpostavljaj. Sve dovodi u pitanje. Uvek gledaj šta se krije iza očiglednog.

Pretpostavljamo iz lenjosti, jer nam je tako lakše. Tako ne moramo previše da razmišljamo, najčešće o onome što nam izaziva nelagodu. Ali nerazmišljanje može da dovede do nesporazuma, a ponekad i do tragedije.

Kao
Niki nije imala nadimak zato što je bila devojčica, iako je davala sve od sebe da se pravi da to nije. Psovala je kao dečak, verala se na drveće kao dečak i tukla se gotovo jednako dobro kao većina dečaka, ali je ipak izgledala kao devojčica. I to veoma lepa devojčica,
Ne, niko od nas nikad nije zaista spreman za smrt. Za nešto tako konačno. Kao ljudska bića, navikli smo da upravljamo svojim životom. Da ga donekle produžimo. Ali smrt ne trpi raspravu. Nema molbe. Nema žalbe. Smrt je smrt i drži sve adute. Ako i uspeš jednom da je prevariš, neće ti dati da je drugi put izblefiraš.
Ponekad pomislim da je sve ono što težimo da postignemo u životu naposletku besmisleno. Naporno radiš da kupiš veliku lepu kuću za svoju porodicu i da se voziš u najnovijem terencu. Onda ti deca porastu i odsele se, pa ga zameniš za manji, eko model (gde pozadi imaš tek toliko mesta za psa). Potom odeš u penziju, pa ti velika porodična kuća postane zatvor sa praznim sobama u kojima se skuplja prašina, i bašta koja je nekad bila sjajna za roštiljanje iziskuje previše rada, a deca ionako sad sama prave roštilj za porodicu. Zato i kuća postane manja. I možda, ranije nego što očekuješ, ne ostane ti niko više da o njemu brineš. Pa kažeš sebi da je dobro što si se još onda preselio jer se manje sobe teže pune usamljenošću. Ako imaš sreće, otići ćeš pre nego što spadneš na to da živiš u jednoj sobi, da spavaš u krevetu sa rešetkama, nesposoban sâm dupe da obrišeš.
Ljudi će uvek varati, Edi. I lagati. I zato je tako važno da sve dovodiš u pitanje. Uvek gledaj šta se krije iza očiglednog.
Ne mislim da se nečija vrednost meri time koliko mu je ljudi došlo na sahranu. Većina ljudi ima previše prijatelja. I izraz „prijatelji“ koristim u najširem smislu. Onlajn prijatelji nisu pravi prijatelji. Pravi prijatelji su nešto drugo. Pravi prijatelji su uz tebe šta god da se desi. Pravi prijatelji su ljudi koje jednako i voliš i mrziš, ali koji su deo tebe koliko i ti sam.
Jer ko smo mi ako ne ukupnost naših iskustava, svega onoga što smo sakupili u životu? Kad nam se to oduzme, ostane samo masa mesa, kostiju i krvnih sudova.
Tako ti je to sa odraslima. Ponekad uopšte nije važno šta kažeš; čuju samo ono što žele da čuju.
Moraš da imaš neki san. Ako nemaš san, kako će ti se ostvariti san?“
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)