Mehanički princ

Ponoći svirepe i izgladnela jutra,

i ljubav što utoli i obuzda,

svaku strast i tugu što iznutra

dušu slomi i zauzda.

se dvoje ljudi srode srcima, mogu da slome i najjače gvožđe ili bronzu

Međutim, ništa od toga nije smeo da poželi, jer ništa od toga nije mogao da ima, a želeti nešto što ne možete da imate vodi u patnje i ludilo.

Deliš se i kidaš na dela dva,

telom njegova, u srcu ti ja!

U jednom koren gorki čami,

drugom će behar zavek da cveta.

Aldžernon Čarls Svinbern, „Trijumf vremena”

ljudsko blaga skriva,

krišom čuva, zapečaćena mukom.

Sve što misli, voli, sniva,

što čar gubi pred tuđim uhom!

Šarlota Bronte, „Večernja uteha”

Drugovahu oni, avaj, u mladosti,

al’ jezici zli katkad naruše radosti,

postojanost samo nebesa je deo,

a život trnovit, mladost tašta,

srdit se na onog s kim ljubav si pleo

izludiće dušu koja neće da prašta!

„A šta ćete da radite u toj sobi?”, prizvuk u glasu bio mu je i više nego nestašan.
„Prizvaćemo demona Marbasa”, reče Magnus zablesnuvši ga osmehom.
Skot se zagrcnuo na dimu iz lule. „Pa, valjda svi drugačije zamišljamo ugodno provedeno veče...”

Ah”, začu se glas sa vrata, „održavate godišnji skup svih koji misle da je Vil ludak, jelte?”
„Održava se dvogodišnje”, reče Džem, „i ne, ovo ti nije taj skup.”

mu je bilo zamišljeno.

Pomerila je glavu prema njemu, na šta joj je

Tu piše: kada se dvoje ljudi srode srcima, mogu da slome i najjače gvožđe ili bronzu.”

Vezani smo za ovaj život zlatnim lancima, koje se ne usuđujemo preseći u strahu od onoga što nas čeka posle

Ako nikome nije stalo do tebe, da li uopšte postojiš?”

Prijateljstvo je jedna duša u dva tela.

– Mencije

Podel’te boli svoje, nek lakne vam tad,

dajte mi svoj čemer, dajte mi sav jad!

Aleksander Poup, „Eloiza Abelaru”

Knjige su mi pružile osećaj da možda i nisam u potpunosti sam. Umeju da budu iskrene prema meni i ja prema njima.

Caelum denique bio je ratni poklič krstaša koji znači: „Konačno nebesa!”

Vezani smo za ovaj život zlatnim lancima, koje se ne usuđujemo preseći u strahu od onoga što nas čeka posle

Kud god da hodiš, hodiću s tobom; gde god da mreš, mreti ću s tobom, i sahranjen tamo biti; sam mi Anđeo to učinio i štošta gore ako nas bilo šta do same smrti razdvoji.

snevaj mirno, dok svet muke trpi;

zadovoljan budi dok godine teku,

na životu iz kog srce radost ti crpi

zahvalan budi, brale, na životu i kraju,

na batu stopa njenih, svakom udisaju,

na svemu što ti dade, i suzu poneku,

i celov strasni, gospa što ti u srcu spi.

Bogovi, brale, prema tebi dobri behu,