Osmeh za svaki dan

U kutiju može da stane ceo svet, a sa malo truda može da se zgura i svemir bez granica.

Jedino što u kutiju ne može da stane je san koji je uvek veći od deteta koje ga sanja. Jer mali ljudi sanjaju najveće snove.

– Ja da ti kažem, to žene stavljaju u hranu za žene, ovo što one jedu kao da smršaju, da su zdravije. To ti je sve za njih spakovano, u ono što nijedan muškarac pojeo ne bi. Znaju one to, pa to napumpaju testosteronom. I onda, vidi žene! Rađaju, rade po kući, idu na posao, onda idu u teretane, na fitnes, trče kao lude, nema šanse da ih muško pretekne. A muški ne trče, oni dođu s posla i prevrnu se na leđa, nemaju snage ni da dišu. Stomaci im klampavi kao da su krdo dece rodili. Za to vreme žena uzme burgiju u ruke, popravi po kući šta ima, a onda ode da diže tegove. Posle se vrati, dâ mu da jede, naravno u večeru mu uvali estrogen, on se opet okrene kô kornjača na leđa, a ona sa drugaricama u kafanu da se penje po stolovima.

Bajke žive sve dok ima onih koji u njih veruju i koji imaju dovoljno hrabrosti da u njima žive.

Jer bajke su bajke samo onda kada zaista u njih verujete, onda kada znate da između mašte i stvarnosti zapravo granice nema.

Takav smo mi narod, gospođo, to je problem, da ja vama kažem.

U životu se ljudi ne ubijaju, ne bese i ne izjavljuju ljubav u svakom trenutku. Veći deo svog života jedu, piju i govore besmislice.

Knjigu je najbolje početi krajem, zato što su krajevi uvod u početak

Dalji nemušti razgovor ni ne vredi da vam prepričavam, ja sam tražila svoje prezime nazad, a udavača je ponavljala „meki“, „tvrdi“, „meki“, „tvrdi“... Sreća njena što sam vrlo pristojna, a i u zvaničnoj instituciji sam bila, inače bih joj lanula ono na šta i vi sada mislite. Nametnuti zaključak je bio da sam ja sada „meki č“ i to mi je. Greganović. Žmu mi je „tvrdi č“, za utehu. Greganovič.

Jer bajke su bajke samo onda kada zaista u njih verujete, onda kada znate da između mašte i stvarnosti zapravo granice nema. Bajke žive sve dok ima onih koji u njih veruju i koji imaju dovoljno hrabrosti da u njima žive. Zbog toga će svet bajki biti bogatiji za još jednu ljubav, onu koja traje odavde do večnosti. Ljubav princeze Vojke i princa Zorana. Ljubav koja na kraju sme da ima samo tri tačke

...

Zato dan-danas, odrasla i svesna da je mrak samo prirodna pojava, da u njemu nema ničeg više od onoga što u danu živi, ja razumem svakoga kome duševni mir donosi crta svetla otvorenih vrata, sigurnost žmirkanja najslabašnije lampe. Zato dan-danas, odrasla i svesna da je mrak samo mrak, ja ipak provirim pod krevet. Samo da proverim da moj stari neprijatelj ne računa baš na to da sam odrasla i svesna, pa mi ko zna šta mračno pod krevetom sprema. Mrak.