Ono što se spasava od vatre

Naravno, u našim glavama roditelji dobijaju jednu dodatnu dozu važnosti. Dok smo mali, oni su nam sve – bogovi i boginje koji upravljaju našim svetom. Potrebno je mnogo odrastanja, i mnogo razočaranja, da prihvatimo da su oni samo obična, zbrkana, zabludela ljudska bića, kao i svi drugi.

„Izbor da voliš – uprkos svim načinima na koje te ljudi iznevere, i nestanu, i slome ti srce. Kad znamo sve što znamo o tome koliko je život težak, a svejedno biramo da volimo… To nije slabost. To je odvažnost.“

Izbor da voliš – uprkos svim načinima na koje te ljudi iznevere, i nestanu, i slome ti srce. Kad znamo sve što znamo o tome koliko je život težak, a svejedno biramo da volimo… To nije slabost. To je odvažnost.

Naravno, u našim glavama roditelji dobijaju jednu dodatnu dozu važnosti. Dok smo mali, oni su nam sve – bogovi i boginje koji upravljaju našim svetom. Potrebno je mnogo odrastanja, i mnogo razočaranja, da prihvatimo da su oni samo obična, zbrkana, zabludela ljudska bića, kao i svi drugi.

Upamtite: ono što žene doživljavaju kao poveravanje muškarci vide kao jadikovanje.

Najkorisnija sam za vreme opasnosti.

Čudno je znati tako nešto o sebi, ali to mu je što mu je: ja sam u svom najboljem izdanju kad je sve drugo u svom najgorem izdanju.

Znam zašto žene ne progovaraju. Dovoljno je teško već i preživeti.

Ponekad se zapitam: da sam bila sposobna da ranije ispričam nekom za to što je uradio, ne bih li možda uspela da zaštitim te žene koje je pozledio posle mene. Možda. Možda ga je jedan hrabar glas mogao zaustaviti.

To je čista fikcija. Naravno. Samo pripovedam sebi priče.

No upravo je to ono u pričama što nam menja život.

To što im svejedno verujemo.

Možda nikome na kraju ne sleduje srećan svršetak. Možda je sva sreća kojoj se ikada možemo nadati samo majušni predah od tuge.

Ali nije se moglo poreći šta je taj trenutak bio. Istinski, blažen trenutak radosti.

On neće moći dugo da traje, ali upravo mu je to i davalo važnost.

I to će naprosto morati da bude dovoljno.