Citati iz knjige „Borilački klub“ autora Čak Palahnjuk

Mi smo srednja deca istorije, podigla nas je televizija da verujemo kako ćemo jednog dana biti milioneri, filmske zvezde i rok zvezde, ali nećemo. I upravo shvatamo tu činjenicu“, rekao je Tajler. „Zato nemoj da se zajebavaš s nama.“

svake večeri će se ono što je ostalo od ljudskog roda povući u prazne zoo-vrtove i zaključati u kaveze da se zaštiti od medveda i velikih mačaka i vukova

„Oslobodilac koji uništi moje vlasništvo“, rekao je Tajler, „bori se da spase moju dušu. Učitelj koji sklanja svu imovinu s mog puta oslobodiće me.“

Ljudi su slušali umesto da samo čekaju da na njih dođe red da pričaju.

Marla mi kaže kako u divljini ne vidiš stare životinje zato što čim ostare, životinje umiru. Ako se razbole ili uspore, nešto jače ih ubije. Životinje nisu stvorene da ostare.

„Ako ne znaš šta želiš“, rekao je vratar, „na kraju završiš sa mnogo onoga što ne želiš.“

„Ako gurneš pero u dupe“, kaže Tajler, „nećeš posta­ti pile.“

Biti umoran nije isto što i biti bogat, ali je najčešće dovoljno blizu

Sada odlazi i sredi svoj mali život ali zapamti, ja te držim na oku, Rejmonde Heselu, i pre ću te ubiti nego da te vidim kako radiš neki bedan posao za jedva dovoljno para da kupiš sir i gledaš te-ve.

Tako budistički hramovi iskušavaju kandidate već zilion godina, kaže Tajler. Kažeš kandidatu da ode i ako je njegova rešenost toliko snažna da tri dana čeka na ulazu bez hrane i skloništa ili ohrabrenja, tek tada i samo tada može da uđe i počne s obukom.

„Reciklaža i ograničenja brzine su proseravanje“, rekao je Tajler. „Kao kad neko ostavi pušenje na samrtničkoj postelji.“

Nemoj to da posmatraš kao istrebljenje. Posmatraj to kao restrukturiranje.

Hiljadama godina ljudska bića su uništavala, zagađivala i skenjavala ovu planetu i sada istorija očekuje da ja čistim za svima njima. Moram da ispiram i gnječim konzerve od supe. I da polažem račun za svaku kap upotrebljenog mašinskog ulja.

I moram da plaćam račun za nuklearni otpad i sagorele rezervoare benzina i deponije

Dok sam mlatio onog malog, zapravo sam želeo da pucam među oči svakog ugroženog pande koji neće da se tuca da spase svoju vrstu i svakog kita ili delfina koji je odustao i nasukao se.

Tek posle katastrofe možemo da vaskrsnemo.

„Tek pošto si sve izgubio“, kaže Tajler, „slobodan si da bilo šta uradiš.“

Moj otac je uvek govorio: „Oženi se pre nego što seks postane dosadan, ili se nikada nećeš oženiti.“

Nikada u životu nije videla mrtvaca. Nije bilo istinskog osećaja života zato što nije imala sa čime da ga uporedi. O, ali sada ima umiranja i smrti i gubitka i tuge. Plakanja i drhtanja, strave i kajanja. Sada kada zna kuda svi mi idemo, Marla oseća svaki trenutak svog života.

Jedan minut je bio dovoljan, rekao je Tajler, čovek mora da se za njega svojski potrudi, ali je minut savršenstva vredan truda. Trenutak je najviše što u životu možeš očekivati od savršenstva