Braća Karamazovi II

Наравно, Бог је само хипотеза… али… признајем да је потребан… и када га не би било, требало би га измислити

Крив сам“, кажи, „опрости, извини“, одмах ће се сручити киша прекора! Никако ти неће опростити отворено и једноставно, већ ће те понизити као неку прњу, набројиће ти и оно што није било, све ће узети, ништа неће заборавити, додаће своје и тек ће ти тада опростити.

драги пријатељи, не бојте се живота! Како је леп живот када урадиш нешто добро и праведно

А у сфери реалног живота, који има не само своја права већ и сам налаже велике обавезе, у тој сфери ми, ако хоћемо да будемо хумани, најзад хришћани, морамо и дужни смо да примењујемо само убеђења која оправдавају разум и експерименат, убеђења проверена у ватри анализе, једном речју, дужни смо да поступамо разумно, а не безумно, као у сну и у бунилу, да не бисмо нанели штету човеку, да не намучимо и не уништимо човека.

Не може се љубав створити ни из чега, ни из чега само Бог ствара

та срца веома често жуде за нежношћу, лепотом и праведношћу, и то управо ради контраста себи,

онај који роди није још отац, а отац је онај који роди и заслужи

природни, ми смо зло и добро у најчуднијој симбиози, ми смо љубитељи Шилера и просвећености, а истовремено правимо скандале по крчмама и чупамо браде пијандурама, компањонима у пијанчењу. О, и ми смо добри и дивни, али само онда када је нама добро и лепо. Напротив, ми смо чак обузети, управо обузети, најплеменитијим идеалима, али само под условом да се остварују сами по себи и да нам на сто падају с неба, а што је најважније, да буду бадава, бадава, да за њих ништа не платимо. Ми страшно не волимо да плаћамо, али зато много волимо да добијамо, и то у свему. О, дајте нам, дајте, сва могућа блага живота, управо сва могућа, на нешто јефтиније нећемо пристати, и нарочито не сметајте нашој нарави ни у чему, и тада ћемо доказати да можемо бити добри и дивни. Ми нисмо похлепни, нисмо, али ипак дајте нам новаца, више, више, што је могуће више, и ви ћете видети како ћемо га великодушно, са каквим презиром према презреном металу, разбацати за једну ноћ у лудом лумповању. А ако нам не дају новац, онда ћемо показати како га умемо набавити када нам се веома прохте. Али о томе ћемо касније, да идемо редом

природни, ми смо зло и добро у најчуднијој симбиози, ми смо љубитељи Шилера и просвећености, а истовремено правимо скандале по крчмама и чупамо браде пијандурама, компањонима у пијанчењу. О, и ми смо добри и дивни, али само онда када је нама добро и лепо. Напротив, ми смо чак обузети, управо обузети, најплеменитијим идеалима, али само под условом да се остварују сами по себи и да нам на сто падају с неба, а што је најважније, да буду бадава, бадава, да за њих ништа не платимо. Ми страшно не

Питање је сада у томе, мислио је мој млади мислилац: је ли могућно да ће настати некад такав период или није? Ако настане, онда је све решено, и човечанство ће се коначно средити. Али како се због укорењене људске глупости још ни хиљаду година неће средити, онда је сваком који је већ и сада сазнао истину дозвољено да уреди свој живот како хоће, на новим принципима. У том смислу њему је „све дозвољено“. И не само то, већ ако чак тај период не настане никада, пошто Бога и бесмртности ипак нема, новом човеку је допуштено да постане човекобог, макар једном у целом свету, и, наравно, у новом чину, он ће лака срца прескочити сваку ранију моралну преграду ранијег човека-роба, ако буде потребно. За Бога не постоји