bookmate game
Knjige
Peter Handke

Kratko pismo za dugi rastanak

  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    Zašto uvek baš meni ljudi pričaju svoje povesti?“
  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    Pošto je dete odmah bilo prinuđeno da radi u prirodi, ono nikad nije imalo pogled za prirodu, u najboljem slučaju samo kuriozan, za neki procep u steni, za šuplja stabla i za rupe u koje se moglo upasti, uopšte za svaku vrstu podzemnih jama. I šiblje me je privlačilo, kukuruzna polja, gusti lešnikovi grmovi, klisure i jaruge
  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    vikali jedno na drugo, bar sa moje strane je svađa prelazila u citiranje svađe, ne zato što mi je izgledala smešna, nego zato što je sa govorenjem nešto kod mene najedanput postalo neozbiljno. Kasnije sam osetio, doduše još uvek usred neprijateljstva, da sam u sledećoj sekundi isto tako mogao da se smejem, i morao sam možda da se brzo nasmejem, ali ometali smo jedno drugo već tako što je svaki prekid, pa i pomirljivo smejanje, bio samo još uvredljiv za drugog.
  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    Kada bih nekoga psovao, retko bih izdržao do kraja; govor me je ubrzo odobrovoljio, i prestao sam, i pomirio se. I kad smo Judita i
  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    prema sebi se odnosi majčinski;
  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    Čaplinova podrugljiva zluradost; pa, opet, način na koji tetoše samog sebe i
  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    javljali su mi se sve više kao uzori detinjasto istrajnog, neljudskog života: zadihane, samo još mlatarajuće nakaze koje i svoje okruženje unakazuju, koje na sve, i stvari i ljude, gledaju samo ponizno.
  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    tako što bih te malobrojne moguće postupke opisivao kao govoreći iz velikog iskustva
  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    ovde, u okruženju koje jedva da sam poznavao, manjak znanja i doživljaja gonio me je da to prikrijem
  • Bananitzaje citiraoпре 3 године
    udarala oko sebe; nos je najedanput počeo da gori, kao da se svom snagom u nešto zabio, i tek tada sam primetio da je to opet bio smrtni strah, ne strah od sopstvene smrti, nego neki gotovo ludački strah od nenadne smrti drugog, strah koji je sada, pošto sam se posle duge vožnje iskrcao, postao telesan. Nos se najedanput ohladio, pulsirajuća žila na šaci se najedanput istegla, ugledao sam pred sobom sliku neke doline duboko pod vodom, bez ijednog živog bića.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)