Citati iz knjige „Poslednja želja“ autora Andžej Sapkovski

Ljudi – Geralt okrenu glavu – vole da izmišljaju čudovišta i užase. Sami se sebi onda čine manje užasnim. Kad piju do besvesti, varaju, kradu, tuku žene, more glađu starce, udaraju sekirom lisice uhvaćene u klopku ili strelama probadaju poslednjeg na svetu jednoroga, vole da misle kako je od njih ipak užasnija Mora koja pred zoru dolazi u kolibu. Tako im je lakše na srcu. I lakše da žive.
Daćeš mi ono što već poseduješ, a o čemu ne znaš. Za šest godina vratiću se u Cintru i proveriću da li mi je sudbina bila naklonjena.
manje zlo postoji, ali mi ga ne možemo sami izabrati. Veoma Veliko Zlo mora nas primorati na takav izbor. Hteli mi to ili ne
Zlo je zlo, Stregobore – ozbiljno je rekao veštac, ustajući. – Manje, veće, srednje, sve je jedno, proporcije su uslovne, a granice se brišu.
Zlo je zlo, Stregobore – ozbiljno je rekao veštac, ustajući. – Manje, veće, srednje, sve je jedno, proporcije su uslovne, a granice se brišu. Nisam sveti pustinjak, u životu nisam činio samo dobro. Ali ako imam da biram između jednog zla i drugog, onda više volim da uopšte ne izaberem.
– Zlo je zlo, Stregobore – ozbiljno je rekao veštac, ustajući. – Manje, veće, srednje, sve je jedno, proporcije su uslovne, a granice se brišu.
– Njoj niko ne može pomoći, to je apsolutno nemoguće. Ona je čarobnica. Kao i većini magova, polne žlezde su joj atrofirale, potpuno su nefunkcionalne. Nikad neće moći da ima decu.

– Nisu sve čarobnice nerazvijene u tom pogledu. Znam ponešto o tome, isto ko što i ti znaš.
Tvoje znanje o njoj je veoma površno. Kao i njeno znanje o tebi, uzgred rečeno. To je prilično tipično za vezu koju imate, ili ste imali. Ni jedno ni drugo niste sposobni ni za šta osim za snažne emocionalne ocene posledica, pri istovremenom ignorisanju uzroka.
– Ljudi – Geralt okrenu glavu – vole da izmišljaju čudovišta i užase. Sami se sebi onda čine manje užasnim. Kad piju do besvesti, varaju, kradu, tuku žene, more glađu starce, udaraju sekirom lisice uhvaćene u klopku ili strelama probadaju poslednjeg na svetu jednoroga, vole da misle kako je od njih ipak užasnija Mora koja pred zoru dolazi u kolibu. Tako im je lakše na srcu. I lakše da žive.
– Ljudi – Geralt okrenu glavu – vole da izmišljaju čudovišta i užase. Sami se sebi onda čine manje užasnim. Kad piju do besvesti, varaju, kradu, tuku žene, more glađu starce, udaraju sekirom lisice uhvaćene u klopku ili strelama probadaju poslednjeg na svetu jednoroga, vole da misle kako je od njih ipak užasnija Mora koja pred zoru dolazi u kolibu. Tako im je lakše na srcu. I lakše da žive.
Strahota se, kao hladno blato, uhvatila po obrazima, svezala udove, zapušila grla.
Zlo je zlo, Stregobore – ozbiljno je rekao veštac, ustajući. – Manje, veće, srednje, sve je jedno, proporcije su uslovne, a granice se brišu. Nisam sveti pustinjak, u životu nisam činio samo dobro. Ali ako imam da biram između jednog zla i drugog, onda više volim da uopšte ne izaberem. Vreme je da pođem. Videćemo se sutra.
– Ne bavimo se onomastičkim detaljima – Neneke se podsmešljivo nasmejala. – U moje su se vreme prinčevima zvali samo oni u čijim je žilama tekla kraljevska krv, ali danas to, kako mi se čini, nema prevelikog značaja.
sam bila princeza i znam da je sva lepota takvog života u tome da možeš da radiš šta želiš.
Tvrdiš da manje zlo ne postoji. Stojiš na trgu, na kaldrmi zalivenoj krvlju, sam, usamljen, jer nisi umeo izabrati. Nisi umeo, ali izabrao si. Nikada nećeš znati, nikada nećeš biti siguran, nikada, čuješ li...
Postoje samo Zlo i Veće Zlo, a iza njih, u senci, stoji Veoma Veliko Zlo.
Tvoje je pravo da smatraš da nad nama vlada Priroda i da je u njoj skrivena sva Moć. Slobodan si da sudiš da su bogovi, a među njima i moja Melitela, samo personifikacija te moći smišljene za prost svet, da bi je lakše razumeo, da bi prihvatio njeno postojanje. Prema tebi, ta moć je slepa. A po meni, Geralte, vera dopušta da se od prirode očekuje to što oličava moja boginja: mir, zakon, dobro. I nada.
– Ljudi – Geralt okrenu glavu – vole da izmišljaju čudovišta i užase. Sami se sebi onda čine manje užasnim. Kad piju do besvesti, varaju, kradu, tuku žene, more glađu starce, udaraju sekirom lisice uhvaćene u klopku ili strelama probadaju poslednjeg na svetu jednoroga, vole da misle kako je od njih ipak užasnija Mora koja pred zoru dolazi u kolibu. Tako im je lakše na srcu. I lakše da žive.
To biste i ostalima da nametnete? Da ih ubedite da je, naime, došlo vaše vreme, vaša, ljudska era i epoha, da je to što činite drugim rasama jednako prirodno kao i izlazak i zalazak sunca? Da se s time svi moraju pomiriti i to prihvatiti? I ti mene optužuješ za gordost? A kakvi su pogledi koje zastupaš? Zašto vi ljudi konačno ne shvatite činjenicu da je vaša vladavina nad svetom prirodna taman koliko i vaške namnožene u kožuhu? S jednakim uspehom mogao bi mi predložiti suživot s vaškama, s istom pažnjom slušao bih vaške kad bi u zamenu za prihvatanje njihove vlasti pristajale na zajednički život u kožuhu
Šta oči ne vide, srcu nije žao.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)