Citati iz knjige „Hemičar“ autora Stefeni Majer

Ponekad se grčevito držiš greške prosto zato što je već dugo činiš.“

Nečasni ne veruju da časni postoje.“

Čovek koji se sprema da izda svog partnera uvek upravo tog partnera doživljava kao nekoga ko spletkari na isti način. Nečasni ne veruju da časni postoje.

Stvaramo slike o ljudima, konstruišemo osobu s kojom želimo da budemo, a zatim se trudimo da stvarnu osobu smestimo u lažni kalup. To ne funkcioniše uvek dobro

Nije suština izgledati potpuno drugačije, već neupadljivo.

Izigravaj žrtvu da to ne bi postala.

Takođe je trebalo da uzme u obzir moć čiste gluposti da pametnog čoveka uhvati nespremnog.

Ljudi kao što smo mi, ljudi koji moraju da znaju ono što niko ne želi da znamo, naposletku postaju nepodobni. Ne moraš da uradiš ništa loše. Možeš ti biti savršeno pouzdana. Njima se ne može verovati.

Znala je teoriju – ponakad se može desiti da ćete, ako pojurite pravo na čoveka s pištoljem, tog čoveka uhvatiti nespremnog.

Osećaj je bio užasan – poput bola u fantomskom udu, nije bio povezan ni sa jednim stvarnim delom njenog tela, prosto je bila tu – svest da su je ponovo pronašli.

Mrzela je ono što radi i to joj je davalo moć da to radi najbolje.

Da li je kvalitet života koji vodi vredan tolikih napora? Zar ne bi bilo opuštajuće sklopiti oči i da ne mora ponovo da ih otvori?

Živela je životom kojim su upravljale obimne i preterane pripreme, ali kako je često podsećala sebe, bez njih ne bi uopšte živela.

Za svaki slučaj postala je njena nehotična mantra.

Kada nije imala nešto da uči, osećala se uspaničenije nego inače.