Zanimljiva istorija Srba u 147 priča

Београд је био преплављен дневним листовима, а њихов списак био је подугачак: Београдске новине, Трговински гласник, Вечерње новости, Мали журнал, Дневни лист, затим партијски листови: Самоуправа, Видело, Исток, Српска застава… а убрзо ће се појавити Политика, Правда, Одјек, За отаџбину и неколико недељних, повремених, боље рећи краткотрајних листова.

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

Историчар Албер Мале дошао је у Београд 1892. године да буде професор дипломатске историје малолетном краљу Александру и на двору остао две године. По повратку у родну Француску објавио је дневник из српске престонице. Записао је: „Поставите Србину питање: ’Шта си?’ Неће никада рећи ’Ја сам Србин из тог и тог краја’, него ’Ја сам либерал, радикал или напредњак’.“

Либерале је предводио Јован Ристић, напредњаке Милан Пироћанац и Милутин Гарашанин, а радикале Никола Пашић. Странке су се смењивале на власти, а одлазак у опозицију значио је губитак положаја, некад и слободе, а некад – и живота!

Глумицу Елизабет Тејлор (1932–2011) Амерички филмски институт прогласио је за највећу глумицу XX века.

Што се вина тиче, вредни спомена су само банатски и карловачки ризлинг, пића сумњивог сродства са вином, али јефтина па стога масовно конзумирана.

Бадел вињак „цезар“ у помпезној флаши, створеној за подмићивање лекара

вињак је сто одсто природни производ, дестилат вина, али као такав због цене не би могао да буде конкурентан на тржишту. Отуда хемија… Важио је за омиљено пиће пензионера-шахиста, писаца и пензионисаних новинара… једном речју оних који су раније пили све и свашта, па им ниједно друго пиће нема више никакав укус.

Југословенска престоница добила је свој сајамски простор 1937. године.

прва реклама која је емитована у биоскопима пре пројекције филма – претеча данашњих спотова – снимљена је у Београду 1926. године.

Кокаин су у Београд донели Руси.