Zanimljiva istorija Srba u 147 priča

Београд је био преплављен дневним листовима, а њихов списак био је подугачак: Београдске новине, Трговински гласник, Вечерње новости, Мали журнал, Дневни лист, затим партијски листови: Самоуправа, Видело, Исток, Српска застава… а убрзо ће се појавити Политика, Правда, Одјек, За отаџбину и неколико недељних, повремених, боље рећи краткотрајних листова.

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

Историчар Албер Мале дошао је у Београд 1892. године да буде професор дипломатске историје малолетном краљу Александру и на двору остао две године. По повратку у родну Француску објавио је дневник из српске престонице. Записао је: „Поставите Србину питање: ’Шта си?’ Неће никада рећи ’Ја сам Србин из тог и тог краја’, него ’Ја сам либерал, радикал или напредњак’.“

Либерале је предводио Јован Ристић, напредњаке Милан Пироћанац и Милутин Гарашанин, а радикале Никола Пашић. Странке су се смењивале на власти, а одлазак у опозицију значио је губитак положаја, некад и слободе, а некад – и живота!

Глумицу Елизабет Тејлор (1932–2011) Амерички филмски институт прогласио је за највећу глумицу XX века.

„Често сам долазио кући без динара за хљеб, и моја жена је у таквим приликама, а то је бивало сувише често, показивала изузетну моралну снагу: с осмијехом, без ријечи пријекора или жалбе, узимала је хаљину под мишку или ма шта друго и одлазила на Башчаршију да прода и да нам донесе ручак

Будимпеште, коју је поклонио својој земљи и у којој је и данас амбасада Републике Србије.

Магдалена је поживела осамдесет година, и никад није преболела растанак са Дучићем. Све до смрти 1956.

сам хтио, драги брате, ја сам могао наћи дјевојку са великијем новцем, само не бих нашао Милицу.

„Зар је овако морало бити?

погинуће штитећи га својим телом од атентатора