Басне

» … Љубезна сербска јуносте!

Посвештавајући ја ову књигу теби, чрез то ништа друго развје твоје проштење, зато што с тобом не живим и оно што| сам ја од других научио т е б и не соопштавам, получити желим.

Уздам се да сам на ови начин весма способно средство измислио не само твоје благосердечно извиновљеније и желајемо проштеније за получити, но и јеште вишу т в о ј у к мени љубов и похвалу заслужити. Зашто да сам гди нибуд пребивати с т о б о м изабрао, то не би могло бити развје у само једном месту, селу или граду, а сприопштавајући ти ову књижицу, свудћу с т о б о м бити и гди год она доспе и дође, ту ћу се с т о б о м другољубно разговарати, и што добро будем знао драговољно казиваћу т и, и што је најважније: не само за живота но и кад ме не буде на земљи.

Притом знај, предрага јуносте, што год добро и полезно ове године од мене получиш да за то ја и ти нашему милостивому и благодјетелному Зоричу благодарити имамо. Ибо оно што сам се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у време ове једне године својом милошћу и даром о н ме је у состојаније исполнити поставио.

Знајући ја колико је њ е г о в о м милостивом и благородном серцу пријатно и драго све то што се на ползу и просвештеније младих људи учинити може, ови сасвим његов дар т е б и, п р е д р а г а ј у н о с т е, придајем, совершено уверен да ће њ е м у зато ово списаније толико мило и благопријатно бити колико да је њ е г о в о м славном имену посвештено.

Прими, дакле, радо и усердно ову књижицу, и читај ју са вниманијем: у простим баснам наћи ћеш висока и општеполезна настављенија; успевај и расти в| мудрости и добродјетељи, на похвалу и чест рода својега, и на славу словесноју тварију создавшаго т ј а Творца. То желећи т и, всесердечно пребивам,

ЉУБИМАЈА ЈУНОСТЕ,

Твој Обрадович«