Šandor Marai

Tri lica jedne ljubavi

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
    Svetlana Jelićje citiraoпрошле године
    Otkad je sveta i veka postoje zdravi i bolesni, siromašni i bogati. Siromaštvo se može ublažiti, raspodela može biti uravnoteženija, mogu se kočiti sebičnost, špekulisanje i gramzivost, ali ne mogu se od nesposobnih stvoriti pakleni mozgovi, ljude bez sluha ne možemo naučiti da u ljudskoj duši postoji i božanska muzika, ne mogu se priviknuti na velikodušnost oni gramzivi, hrčci koji nikako da se nažderu.
    Svetlana Jelićje citiraoпрошле године
    Nekako, ništa se ne može istinski iskazati rečima, ništa što je u životu veoma važno… Znaš, što je važno kao rođenje ili smrt. To se ne može ispričati čak ni onim pravim rečima. Možda u tome uspeva muzika, ne znam… Ili kada čovek čezne pa dodirne nekoga, ovako…
    Evica i Jovanaje citiraoпре 7 месеци
    Juče je sve to bilo nestvarno, nešto lebdeće i besmisleno, a stvarnost je bila sasvim druga. Juče si još priželjkivala osvetu, ili iskupljenje, želela si da telefonira, ili da mu iznenada budeš neophodna, ili da ga uhapse, odvedu u zatvor i obese. I znaš, dok ti osećaš takve stvari, onaj drugi se u daljini raduje. Sve dotle on ima moć nad tobom. Dok prizivaš osvetu, onaj drugi trlja ruke, jer osveta je takođe čežnja, a čežnja te čvrsto vezuje. Ali doći će dan kada ćeš se probuditi – trljaš oči, zevaš i najednom primećuješ da ne želiš više ništa.
    Evica i Jovanaje citiraoпре 8 месеци
    U životu postoje takvi omamljujući trenuci kada čovek sve vidi jasnije, oseća svoju snagu, mogućnosti, vidi ono za šta je sve dosad bio kukavica ili preslab. To su trenuci promena u životu. Takve stvari stižu bez najave, kao smrt ili okretanje veri.
    Svetlana Jelićje citiraoпрошле године
    Znaš, između dvoje ljudi postoji trenutak kada više nema smisla ljutiti se. A to je velika tuga.
    Svetlana Jelićje citiraoпрошле године
    Znaš, jednog dana sam shvatio da mi niko ne može pomoći. Čovek je željan ljubavi…, ali niko nikada ne pomaže. Kada čovek to shvati, postaje jak i usamljen.
    Svetlana Jelićje citiraoпрошле године
    Potrebna je velika hrabrost da bi čovek bezrezervno dozvolio da ga vole. Hrabrost, takoreći junaštvo. Većina ljudi ne ume da pruži ljubav ni da je primi, jer su kukavice i sujetni, boje se pada. Stide se da pruže, a još više se stide da se predaju onom drugom, da otkriju svoju tajnu… Onu tužnu čovekovu tajnu da mu je potrebna nežnost, jer bez nje ne može da živi. Jer, verujem, to je istina.
    Svetlana Jelićje citiraoпрошле године
    I odjednom sam shvatila da pravog zapravo i nema. Ni na zemlji, ni na nebu. Nema ga nigde, onog pravog. Postoje samo ljudi, a u svakome postoji mrvica onog pravog, a da ni u jednom ne postoji ono što očekujemo od drugog i čemu se nadamo. Ne postoji potpuni čovek, ne postoji onaj pravi, onaj jedini, onaj zadivljujući, jedinstveni i usrećujući. Postoje samo ljudi, a u čoveku ima svega, šljunka i blistavih zraka, svega…
    biljadjje citiraoпре 2 месеца
    To mi je bilo tužno, jer nikada nisam išao u operu, mada sam muzičar.
    b1721858053je citiraoпре 4 месеца
    Tišina je vladala kod nas u kući. I ja sam se rano navikao na tišinu, na ćutanje. Ko mnogo priča, nešto skriva. Ko dosledno ćuti, uveren je u nešto. I to sam naučio od oca. Ali u detinjstvu sam prilično patio zbog tih naravoučenija. Osećao sam da u našim životima nešto nedostaje. Kažeš, ljubav… Požrtvovana ljubav. Čuj, lako je to tako reći. Kasnije sam iskusio da loše shvaćena, pogrešnim prohtevom tražena ljubav u životu ubija više od otrova, automobila i raka na plućima zajedno. Ljubavlju ljudi ubijaju jedni druge, kao nekim nevidljivim, smrtonosnim zracima. Žele još više ljubavi, da sva nežnost pripada njima, samo njima
    Evica i Jovanaje citiraoпре 7 месеци
    Izvesne stvari dvoje ljudi uvek moraju da odrade dokraja, sasvim dokraja, ako drugačije ne ide, sve do samouništenja.
    Evica i Jovanaje citiraoпре 7 месеци
    U svakom svesnom trenutku sređuju život oko sebe. Neprestano nešto „sređuju“ – poslovnu dokumentaciju, ili večere za goste, ili krišom ljubavni sastanak… Samo da se ni za tren ne ostane nasamo sa samim sobom! Ne videti ni za trenutak tu usamljenost!
    Evica i Jovanaje citiraoпре 7 месеци
    Čovek se vrlo teško miri s beznađem, time da je sam, smrtno i beznadežno sam. Vrlo malo je onih koji mogu da podnesu saznanje da za njihovu životnu usamljenost nema rešenja.
    Evica i Jovanaje citiraoпре 7 месеци
    A to je ono najviše u životu: da za nama ostane nešto od čega svet ima nekakve koristi, a i ljudi.
    Evica i Jovanaje citiraoпре 7 месеци
    Ni na zemlji, ni na nebu. Nema ga nigde, onog pravog. Postoje samo ljudi, a u svakome postoji mrvica onog pravog, a da ni u jednom ne postoji ono što očekujemo od drugog i čemu se nadamo. Ne postoji potpuni čovek, ne postoji onaj pravi, onaj jedini, onaj zadivljujući, jedinstveni i usrećujući. Postoje samo ljudi, a u čoveku ima svega, šljunka i blistavih zraka, svega…
    Evica i Jovanaje citiraoпре 7 месеци
    Ne smeta ti ni da ti na ulici dolazi u susret. Ako ti telefonira, odgovaraš kako i priliči. Ako želi da te vidi i s njim moraš da se sastaneš, moliću lepo, može. A sve to je iz tvoje dubine, potpuno opušteno i iskreno, znaš… U svemu tome nema više nikakvog grča, nikakvog bola, bunila, ludila. Šta ti se dogodilo? Ne shvataš. Više ne želiš osvetu, jedino i savršeno je to da više ništa ne želiš od njega, ne želiš mu zlo ni dobro, više ne može da ti pričinjava bol.
    Evica i Jovanaje citiraoпре 7 месеци
    Osvrnu se, protrljaju oči. Više ne vide samo ono jedno lice… tačnije, vide oni i to lice, ali sve bleđe. Vide toranj crkve, šumu, sliku, knjigu, lice drugih ljudi, beskrajnost sveta. Neobično je to osećanje. Ono što juče još nije moglo da se podnese, toliko je bolelo i peklo, danas više ne boli. Sediš na klupi i mirna si. Razmišljaš: „Pohovana piletina.“ Ili: „Vagnerov Zigfrid.“ Ili: „Moram da kupim novu sijalicu za stonu lampu.“ I sve to je stvarnost i podjednako je važno. Juče je sve to bilo nestvarno, nešto lebdeće i besmisleno, a stvarnost je bila sasvim druga.
    Evica i Jovanaje citiraoпре 7 месеци
    Poznajem taj osećaj… Kasnije, kada smo se razveli, tako sam i ja neko vreme čekala na njega, možda godinu. Znaš, čovek se probudi noću jer ostaje bez vazduha, kao astmatičar. Pruža ruku u mraku i traži neku drugu ruku. Ne može da shvati da te druge više nema, nije u blizini, u susedstvu ili istoj ulici.
    Evica i Jovanaje citiraoпре 8 месеци
    Tada sam saznala da u pozadini zbrke spoljnog sveta postoji unutrašnji red, tako razuman i čudesan kao u muzici.
    b9958480645je citiraoпре 8 месеци
    Ljudi koji su zajedno ne smeju da žive s tajnom u srcu. To je smisao prevare. Sve ostalo je gotovo sporedno… stvar tela, najčešće samo očajnički grabež i ništa više. To su one proračunate ljubavi, u izračunatom vremenu, na određenom mestu, bez spontanosti… sve tako tužno i jeftino. A iza svega je cvileća i odvratna tajna. Koja će zagaditi život udvoje, kao da u lepom stanu ispod stilskog kanabea trune leš.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)